Izvor: RTS, 09.Feb.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dozvole srpskim firmama za "evropsko" poslovanje
Srpske firme u obavezi da počnu proceduru dobijanja dozvole koja podrazumeva primenu sistema zaštitu životne sredine i evropske standarde poslovanja. Ministarstvu za zaštitu životne sredine do sada nije stigla ni jedna prijava. Rok - 2015. godina.
Da bi poslovale prema evropskim standardima, sve srpske firme iz oblasti proizvodnje energije, metala, hemijske industrije, upravljanja otpadom i preradu hrane, imaju obavezu da do 2015. godine počnu proceduru za dobijanje integrisane >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dozvole u skladu sa direktivom o Integrisanom sprečavanju zagađenja i kontroli.
Kako taj proces u našoj zemlji teče veoma sporo, u saradnji sa Privrednom komorom, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, počelo je seminare po većim gradovima Srbije.
Iako je Zakon koji propisuje uslove i postupak za izdavanje integrisane dozvole u Srbiji donet još 2004. godine, u Ministarstvo za zaštitu životne sredine do danas nije stigao ni jedan zahtev, zbog čega je Vlada donela Uredbu koja propisuje dinamiku podnošenja zahteva, a za svaku granu industrije i određene rokove.
"Reč je o vrlo ozbiljnom zadatku a mi u tom poslu prilično kasnimo. Morali smo da otpočnemo edukaciju naših privrednika i predstavnika lokalne samouprave kako bismo što pre završili proceduru. 2015. godina nije daleko i ne zna se kako će Evropa reagovati kada predviđeni rokovi isteknu", rekla je autor projekta, Nada Lukačević, načelnik Odeljenja za integrisane dozvole u Ministarstvu.
Šapčani najodgovorniji
U poslovanju privrede i usklađivanju sa evropskim standardima, poslednjih godina, najviše su napredovali Šapčani, koji su, samo u infrastrukturu uložili oko 20 miliona evra.
U tom gradu usvojen je i generalni urbanistički plan, zbog čega će postrojenja kao što su ,,US Stil", ,,Zorka Keramika" ili ,,Mlekara" lakše započeti proceduru za dobijanje integrisane dozvole.
"Ta tri postrojenja su, prema našim saznanjima, zahvaljujući investiranju,već spremna za prilično komplikovanu proceduru. Ona bi, prema najavama, trebalo da podnesu zahteve od marta 2010. do oktobra 2012. i tu ne očekujemo probleme", kaže Branislava Tešić, republički inspektor za zaštitu životne sredine u Šapcu.
Na postojećem spisku resornog ministarstva, od 12 privrednih postrojenja koja bi trebalo da konkurišu za integrisanu dozvolu u Šapcu, 5 fabrika ima koncern "Farmakom MB".
"Trudili smo se svih ovih godina da ulažemo u ekologiju i zdravlje ljudi, posebno kada je reč o preradi mleka. Među prvima ćemo započeti proceduru i predati zahtev za ovu dozvolu. Mnogi privrednici nisu informisani šta ona donosi i šta podrazumeva, zato su ovakvi seminari neophodni", kaže izvršni direktor ,,Farmakoma", Jasmina Milutinović.
Integrisana dozvola, objašnjavaju stručnjaci, nije dokument, već proces koji traje i koji se mora prilagođavati. Izdaje se na 10 godina a nakon podnošenja zahteva, postupak može trajati i do 240 dana.
Privrednici očekuju pomoć države
"Reč je o postupku koji obuhvata sve principe energetske efikasnosti, korišćenja resursa i kontrolu onoga što se tokom proizvodnje ispušta u životnu okolinu. Na našem preliminarnom spisku u Srbiji ima 238 instalacija koje moraju imati integrisanu dozvolu.
Pripremili smo upitnik na osnovu kojeg ćemo saznati da li je to konačan broj i koliko su spremni za ovaj poduhvat" objašnjava Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije.
Prema utvrđenoj dinamici, ove godine, za dobijanje integrisane dozvole konkurisaće cementare i fabrike opeke, dok su za iduću planirne mlekare i pogoni prehrambene industrije.
Kako su mnogi IPPC direktivu dočekali nespremni, privrednici očekuju pomoć države, jer će ova dozvola samo šabačku ,,Mlekaru" koštati oko 2 miliona evra.
