Izvor: Večernje novosti, 20.Nov.2014, 21:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dovoljno mali da ubiju nekažnjeno!

Braća I. N. (10) i J. N. (11), koji su nedavno napali Rašu Popova, i koji iza sebe imaju više od 300 krivičnih dela, uključujući i prebijanje jednog starca, posle čega je ovaj preminuo, imaju težak oblik poremećaja ponašanja i ličnosti. Pregledom u dečjoj psihijatrijskoj ustanovi utvrđeno je da nemaju psihijatrijski poremećaj, ali imaju visok nivo agresivnosti, uvek su spremni za napad i neprijateljski raspoloženi. Stručnjaci su preporučili da deca mogu da dobiju efikasnu pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << samo u zatvorenoj ustanovi, kao što je recimo vaspitno-popravni dom, u koji ne mogu po zakonu da budu smešteni jer nemaju 14 godina i krivično su neodgovorni! Reč je o „pravno nevidljivim“ mališanima, koji nemaju nikakva dokumenta i nigde nije evidentirano da su se rodili! I sami su bili žrtve porodičnog zlostavljanja. Prema podacima Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, kao poslednja adresa prebivališta njihovih roditelja registrovano je Bavanište, nadomak Kovina. - Imamo saznanja da je reč o četvorici braće, maloletnika, i svi su evidentirani kao prestupnici - kažu u policiji. - Krivična dela često vrše zajedno. Sa roditeljima su nastanjeni u romskom naselju u Borskoj ulici, na Miljakovcu, i poznati su po nasilnom ponašanju. Kad idu zajedno, jedan obično nosi nož. Najčešće su to I. ili J. jer su kao deca krivično neodgovorni. Ova maloletnička četvorka, prema saznanjima policije, najviše nasrće na stare i nemoćne, i to u beogradskim opštinama Rakovica i Voždovac. Ljude sačekuju ispred ulaza, kreću za njima i napadaju ih u hodniku, liftu, ispred stana. *Centar za socijalni rad u Rakovici - Država mora hitno nešto da preduzme, jer će u suprotnom braća prerasti u agresivnu kriminalnu bandu, koja može da počini strašna zlodela - upozoravaju nadležni. U Gradskom centru za socijalni rad dodaju da se ovi maloletnici nalaze na njihovoj evidenciji od juna 2014. - Na evidenciji su od kad se MUP, Uprava kriminalističke policije, obratila Ministarstvu za rad i zapošljavanje da krivično neodgovorna braća vrše veliki broj nasilja, uglavnom prema starima - kažu u Centru. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja održalo je u julu sastanak sa predstavnicima policije, Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje Rakovica, Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu i Prihvatilišta pri Zavodu. Naloženo je centru u Rakovici da ponovo decu smesti u odgovarajuću ustanovu, jer su prilikom dotadašnjih pokušaja bežala (iz Knjaževca i Užica). Na istom sastanku je dogovoreno i da MUP pribavi kopije ličnih dokumenata oba roditelja; da se posle pronalaženja dece, koja su bila u bekstvu, organizuje urgentno zbrinjavanje u Prihvatilištu, uz 24-časovni nadzor stručnjaka; da se organizuje njihova psihološko-psihijatrijska procena... Smeštaj u ustanovu, međutim, nije realizovan, jer su odmah posle privođenja u Prihvatilište u Beogradu, maloletnici pobegli. Nova „konferencija slučaja“, kako kažu u Gradskom centru, organizovana je 7. novembra. Tada se ispostavilo da deca nisu upisana u matične knjige, jer su rođena u kući, bez svedoka. Ovaj razlog naveden je kao glavni zašto se roditeljima ne oduzima roditeljsko staranje! Na sastanku je konstatovano i da je policija pribavila kopije ličnih dokumenata roditelja, ali je organ starateljstva utvrdio da lična karta majke nije validna, jer ju je koristila zajedno sa sestrom! U Gradskom centru kažu i da pojava krivično neodgovornih maloletnika do 14 godina sa problemom poremećaja u ponašanju i ličnosti nije retka. Pošto oni ne mogu nigde, po zakonu, da budu smešteni, osim privremeno u prihvatilišta, koja nemaju nikakvo obezbeđenje i iz kojih ponovo beže na ulicu, Gradski centar će kod Ministarstva pravde inicirati da u sklopu izmena Zakona o krivičnopravnoj zaštiti maloletnih učinilaca krivičnih dela, bude tretirana i krivičnopravna zaštita mlađih od 14. To bi značilo da će i oni moći da budu smeštani u ustanove zatvorenog tipa. Prema podacima Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, prošle godine je u Vaspitno-popravnom domu Kruševac i KPZ Valjevo bilo smešteno 239 maloletnika starijih od 14, plus jedna maloletnica u požarevačkom ženskom zatvoru. Kako kaže Radmila Zečević, načelnica za tretman u VPD Kruševac, kod njih je u ovom trenutku 234 maloletnika kojima je sud odredio vaspitne mere između šest meseci i četiri godine. Ona dodaje da svake godine dolaze sve agresivniji tinejdžeri. - Najveći broj je ovde zbog krađa i razbojništava sa upotrebom sile ili oružja, ali ima ih i smeštenih zbog ubistava i silovanja - kaže Zečevićeva. NOVI PROGRAMI MINISTARSTVO rada i socijalne politike planira da se ubuduće zaštita dece sa poremećajem u ponašanju organizuje u okviru PIT programa pri Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu. To bi, kažu, mogao da bude odgovor na problem zbrinjavanja i druge dece ulice. Takođe predlažu da se u cilju zaštite maloletnika od uticaja neformalnih vršnjačkih grupa spolja, u saradnji sa policijom, obezbedi češće i redovnije patroliranje policije u Zavodu/Prihvatilištu i oko njega.- Jedan broj iza sebe ima celu istoriju vršenja krivičnih dela još od pete-šeste godine. Imali smo dečka koji je stigao sa 14, uhvaćen je zbog krađe. Pre toga je izvršio oko 1.000 krivičnih dela, među kojima i pokušaj ubistva, ali mu država, kao krivično neodgovornom, nije mogla ništa. Jednom broju izgrednika su u domu bili i braća i sestre, pa čak i roditelji. Broj povratnika, ako se izuzmu Beograd i Novi Sad, iznosi oko 40 odsto, ali kada se dodaju ova dva velika grada, penje se na evropski prosek od 65 odsto! NEMA SPUŠTANjA GRANICE SNIŽAVANjEM starosne granice za krivično gonjenje neće se smanjiti maloletnički kriminal, ali ćemo „dobiti packe“ od Saveta Evrope, jer je to suprotno evropskim tendencijama, kaže profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić: - Samo laici mogu da misle da bi se nešto promenilo krivičnim gonjenjem mališana od 10 godina. Čak i kad bi se oni gonili, moguće mere bile bi sličnije merama socijalne zaštite, nego sankcijama. A to se može i sada primenjivati, bez vođenja krivičnih postupaka, samo da centri za socijalni rad rade svoj posao. Starosna granica od 14 godina nije naš „izum“, već ona važi u svim državama bivše Jugoslavije, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Italiji, a u nekima je i viša, kao na primer u Finskoj, Švedskoj ili Norveškoj (15).

Nastavak na Večernje novosti...