Izvor: Politika, 30.Jan.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dostojevski treba svakom vremenu
Monodrama „Ispovest Dmitrija Karamazova” autora Nebojše Dugalića biće izvedena na sceni zemunskog „Madlenianuma”
Dmitrija Karamazova sam izabrao jer je njegov lik sačinjen od svih pomalo: Ivana, Aljoše, oca i majke. Kroz njegovu priču je moguće prelomiti druge subjekte romana „Braća Karamazovi” F. M. Dostojevskog koji ima razumljive i lake tonove, ali, ipak, iza svake njegove reči stoji lom. Ruski klasici, odnosno Dostojevski su oduvek bili vidokrug, horizont >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mojih interesovanja. Ako nešto vredno treba reći sa scene onda je to svakako Dostojevski koji je suštinski zahvatio najšire raspone tajne našeg postojanja, sve ponore i lomove na način koji je prosto genijalan i fantastičan. To se sve vidi kroz lik Dmitrija Karamazova... kaže glumac Nebojša Dugalić koji će večeras u 20 časova na Maloj sceni zemunskog „Madlenianuma” premijerno izvesti svoju monodramu „Ispovest Dmitrija Karamazova”.
U pitanju je Dugalićev autorski projekat za koji je pre dve godine u Moskvi na festivalu „Zlatni vitez” dobio nagradu Srebrni vitez, a prošlog leta je otvorio Festival monodrame i pantomime u Zemunu.
Za premijerno izvođenje u „Madlenianumu” pripremio je izvesne novine, jer je predstava, kako kaže Dugalić: „živ organizam i zahteva dodatna dramaturška izoštravanja u detaljima”.
Predstava „Ispovest Dmitrija Karamazova” predstavlja monodramsku adaptaciju romana F. M. Dostojevskog u kojem Dmitrij Karamazov, neposredno pred svoj sunovrat, odlučuje da svoj očaj kaže bratu Aljoši, njegovom „anđelu na zemlji”, i da ga, iz bezizlaza zamoli za nemoguće: da od oca traži pomoć u novcu...
– To je zapravo deo iz romana „Braća Karamazovi” koji predstavlja puni nacrt i dramskog i zapleta i svega onoga što će se kasnije događati u dobro poznatom delu F. M. Dostojevskog, a što se ispostavlja da je jasno, i da može da funkcioniše kao izdvojena celina. Jasno je šta je okvir događaja i sve što će se posle zbiti, a ono što je meni najinteresantnije jeste da se u tako malom vremenskom prostoru može odigrati bogat i veliki raspon unutrašnjeg zbivanja samoga lika. Svi lomovi, sva nezadrživost čoveka na jednom mestu. To da je on u svakom sledećem trenutku neko drugi ili nešto drugo i da se to po nekom sasvim neuhvatljivom, a opet prepoznatljivom i spontanom toku zbiva, kaže Nebojša Dugalić i dodaje:
– Ne volim kada ovo vreme pita zašto nam treba Dostojevski. Dostojevski treba svakom vremenu! Svagda i uvek mu se treba vraćati zato što je on pisao za svako vreme. Ono na čemu on insistira jeste unutrašnja sudbina čoveka, a to je nešto što prevazilazi bilo koji istorijski kontekst, istorijski trenutak, ove ili one prilike u kojima se nalazimo. Kada bismo se vraćali pravim vrednostima, onom pravom našem unutrašnjem biću mislim da nas ne bi toliko zanimalo zašto nam treba Dostojevski. Mislim da bi se samo vreme promenilo iznutra, ako bismo se mi merili prema Dostojevskom, a ne prema tome u kom kontekstu živimo.
Na pitanje da li smo u vremenu brzog življenja i jurnjavi za materijalnim vremenima pomalo zaboravili na Dostojevskog Dugalić odgovara:
– Pa mi smo zaboravili mnogo toga. Nažalost! Ono u šta sa druge strane duboko verujem jeste da svako ko želi da nešto progovori kao stvaralac, mora unapred biti spreman na činjenicu da je to glas vapaja u pustinji, ali i da će taj glas možda neko čuti. Dovoljno je da iz celog ovog truda makar neka nova duša bude zaintrigirana Dostojevskim, da mu se vrati ili ga prvi put upozna. I to je sasvim dovoljno i biću prezadovoljan efektom svoje predstave. Svakako verujem da ga treba predočiti, a kako će to seme rasti ne zavisi više od nas.
-----------------------------------------------------------------
Zimske i prolećne premijere
Zemunski „Madlenianum” najavio je i nove projekte koje će realizovati u narednom periodu. Već 4. februara biće premijerno izvedena dečja operica „Kopriva, kopriva...” na stihove Moše Odalovića i Budimira Nešića. Muziku je komponovao Milan Ilić, a režirao je Ivica Klemenc. Novo iznenađenje za decu „Madlenianum” najavljuje i 24. februara kada je na repertoaru premijerna obnova Mocartove opere „Čarobna frula” rediteljke Ane Radivojević-Zdravković u skraćenom izdanju. Umesto tri i po sata ova popularna opera svedena je na sat, koliko deca mogu da izdrže.
Prva prolećna premijera je melodrama „Plavi anđeo” čije probe su počele juče, po tekstu Branislava Pipovića, u režiji Erola Kadića. Scenograf je Zorana Petrov, a lik Lole u alternaciji pripremaju Sloboda Mićalović i hrvatska glumica Lucija Šerbedžija. Profesora Rata tumačiće Feđa Stojanović, a u predstavi će igrati i pevati i Vlastimir Đuza Stojiljković. U podeli su i Miodrag Miki Krstović, Zinaida Dedakin, Branislav Zeremski i drugi.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 30.01.2013.
