Izvor: Vesti-online.com, 04.Jul.2010, 11:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Doseljenici u Srbiji: Kolom protiv nostalgije

Nostalgija nam pomaže da ne zaboravimo ko smo, kažu psiholozi. Kad čovek krene trbuhom za kruhom, ostavi porodicu i nađe se u nepoznatom gradu makar i 100 kilometara dalje, najviše što može da ga obraduje jeste poznato lice iz zavičaja. Zato se doseljenici često udružuju kako bi čuvali uspomene, kulturu ili običaje, ili kako bi se na kraju samo lepo ispričali, zapevali ili izjadali jedni drugima.

Spajaju ih iste uspomene na reke, varošice, devojke, pesmu, ali i tragediju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << rata. Pomažu se i svađaju, kako to samo svoji mogu međusobno. Priviknuti ili nikad naviknuti na novo okruženje oni čuvaju najbolje iz tradicije. Čovek bi se iznenadio koliko takvih udruženja ima. Udružuju se Leskovčani, Piroćanci, Ličani, Dalmatinci, Hercegovci, Crnogorci, Makedonci, osnivaju se čak savezi Jugoslovena, koji žale za državom koja više ne postoji.

Na Fejsbuku je za veoma kratko vreme veliku popularnost dostigla grupa pod nazivom "Ajmo skupit 50.000 Hrvata/Srba koji se ne mrze..." čiji je cilj prevazilaženje mržnje i poboljšanje srpsko-hrvatskih odnosa. Pošto je većina korisnika veoma mlad svet, ostaje nada da će budućnost odnosa dva naroda biti bolja nego prošlost.

Mnogi ova udruženja zovu "nostalgičnim organizacijama" i ima ih širom regiona. Teško ih je prebrojiti jer su često skrivena u nekim drugim organizacijama, a sve imaju isti cilj - okupiti ljude iz istog grada, sela, planine. Danas niko ne zna koliko ima zavičajnih društava ili udruženja u Srbiji!

Do raspada velike Jugoslavije, pripadnici svih bivših bratskih republika koji su živeli i radili na teritoriji Srbije osnivali su svoja zavičajna društva, viđali se na skupovima, zabavama, putovali u rodni kraj...

Početkom 90-ih, ratovi na području bivše Jugoslavije rezultirali su ne samo gubljenjem porodice, bliskih prijatelja ili doma, nego i gubljenjem identiteta. Zavičajna udruženja uglavnom su prestala da postoje. Nakon 2000. godine zavičajna društva se ponovo osnivaju i registruju, ali se većina zadrži na bombastičnom imenu i postoje samo na papiru, imaju nepostojeće brojeve telefona ili nema nikog ko bi podigao slušalicu, a mnogima je jedini cilj da predsednik i dva-tri člana društva dobiju vize prijateljske države i tu se svaka saradnja završava.

Nesrećni građanski rat doveo je do toga da sve češće zavičajna društva osnivaju izbegli i proterani Srbi iz Hrvatske niču kao pečurke posle kiše.

"Udruženje Srba iz Hrvatske postoji od 90-ih godina i bilo bi prirodno da je ostalo samo jedno. Međutim, pošto je zakon takav da troje može da organizuje udruženje, pojavili su se mnogi sa idejama, ali i puno onih koji su tu videli mogućnost zarade", kaže Milojko Budimir, predsednik novoosnovane Asocijacije izbegličkih udruženja iz Hrvatske.

U Smederevu deluje Društvo za negovanje tradicija i običaja Slavonaca, i to vrlo uspešno, ali udruženja ostalih Hrvata u Srbiji nema, jer politička situacija i nerešeni problemi između dve države diktiraju tako nešto. Situacija je slična i sa Krajišnicima.

Najznačajnija su udruženja Krajišnika "Nikola Tesla" sa sedištem u Plandištu i Krajišnika grada Smedereva. Članovi udruženja su prognani i izbegli Srbi iz Republike Srpske Krajine, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i Krajišnici koji su se u ranijem periodu doselili u Srbiju.

Međutim, to nije prepreka da ostali Krajišnici preko noći organizuju neko svoje zavičajno udruženje, tek da bi se sastali i proveselili u nekom restoranu, kažu, vole da se vesele pa nije važno što im zavičajno udruženje traje koliko i veselje.

Većina doseljenika iz Crne Gore, Makedonije i Slovenije okupljena je u svojim zavičajnim društvima. Slovenci imaju čak devet svojih zavičajnih društava u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kruševcu i ostalim većim gradovima Srbije. A Makedonci su registrovali 29 udruženja građana.

Udruženje "Krstaš" okupilo je sve Crnogorce u Srbiji. Na sastanku u Novom Sadu, u januaru 2010, udruženju su pristupila četiri zavičajna društva i stvorena je jedna centralna adresa Crnogoraca u Srbiji za brzu i lakšu saradnju sa maticom i za saradnju Crne Gore sa dijasporom. Jedino Zavičajno udruženje "Šekularac" još nezavisno deluje.

U Zagrebu je pre tri meseca održan osnivački skup Saveza Jugoslavena. Zadatak koji su pred sebe postavili jeste da se nacionalnost Jugosloven uvrsti u red službeno priznatih nacija u svim zemljama nastalim na području nekadašnje SFRJ. Prošle godine je u Puli osnovano Udruženje Naša Jugoslavija, čiji je glavni cilj stabilizovanje odnosa među ljudima na području bivše Jugoslavije, ali i priznavanje jugoslovenske nacije, uz obrazloženje da je u bivšoj Jugoslaviji bilo 1.000.000 mešovitih brakova.

Bolji komšijski odnosi se najviše i najčešće ostvaruju kulturnim vezama. U okviru zavičajnih udruženja osnivaju se KUD-ovi, pa je na njihovom repertoaru ponovo folklor iz bivših bratskih republika. Zajedno nastupaju i druže se u dijaspori, a sve češće dolaze jedni drugima u goste na regionalne svečanosti i muzičke smotre.

Pročitajte još:

1. Oklagija i metla za ples srca

2. Devet sela između devet brda

3. Ne dam Srbiju ni za 10 međeda

4. Teškoto oro u Pančevu

Nastavak na Vesti-online.com...