Izvor: Vesti-online.com, 02.Nov.2015, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dopunska od Finske do Amerike
Od ove školske godine dopunska nastava na srpskom jeziku proširena je na dve skandinavske zemlje - Norvešku i Finsku, a u odnosu na prethodnu godinu, formirane su i dve nove grupe učenika u Hesenu i Minhenu.
U Ministarstvu prosvete najavljuju da će od sledeće školske godine prvi put biti otvoreno odeljenje dopunske škole u SAD, gde su do sada deca srpskih iseljenika učila maternji jezik pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sve u svemu, kako za "Vesti" poentira pomoćnik ministra >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << prosvete za visoko obrazovanje Milovan Šuvakov, posle novog konkursa za nastavnike, dopunska nastava ne da nije ugrožena već je dobila na zamahu.
- Sa sredstvima, koja će ostati na nivou prošlogodišnjih, uspeli smo da proširimo mrežu dopunskih školi, ne mnogo, ali smo ipak povećali broj. Pokazalo se da kritike koje su nam upućivane, a koje su išle do toga da je dopunska nastava pred gašenjem, nisu bile na mestu - kaže Šuvakov.
Bez obzira na to koliko se u nadležnom ministarstvu trudili da stvari predstave u najboljem redu, na terenu je slika nešto drugačija. Nastava u Frankfurtu nije počela na vreme, jer tamošnja konzulka nije imala ovlašćenje da sa pokrajinskim vlastima Hesena potpiše ugovor. Pisani dokument je neophodan, jer je u ovoj pokrajini nastava na maternjem jeziku deo integrisane nastave, što podrazumeva da su predavači službenici Ministarstva kulture pokrajine Hesen.
Nakon gluvih telefona, i nereagovanja srpskog Ministarstva prosvete na zahtev generalnog konzula Aleksandre Đorđević da joj se da saglasnost, uz malu intervenciju i redakcije "Vesti", Ministarstvo je konačno 28. oktobra dalo odobrenje, a ekspeditivni Nemci su omogućili da u Frankfurtu 2. novembra sa radom počne dopunska škola.
Interesovanje naših ljudi da im deca uče srpski jezik, o otadžbini Srbiji i osnovama kulture srpskog naroda i dalje je aktuelno, a posebno je pojačano u severnoevropskim zemljama, gde nova generacija dijaspore nastoji da im potomci ne gube kontakt sa zemljom poreklom njihovih roditelja.
- Formirane su čak tri grupe učenika u Oslu, a dve u Helsinkiju. Posebno u Norveškoj vlada interesovanje da se i u drugim gradovima formiraju nove grupe, što će biti razmotreno sledeće školske godine - kaže Milka Andrić.
- Propuštena nastava biće primereno nadoknađena - o čemu će se starati i nadležni DKP, a nastavnik Vladimir Živanov je za to iskazao punu spremnost - uverava Milka Andrić, rukovodilac Grupe za razvoj nastave, udžbenika i nastavnih sredstava u Ministarstvu prosvete.
Roditelji, čija su deca pohađala dopunsku školu, manje-više su upoznata sa problemima koji su se javili nakon što je aktuelno Ministarstvo prosvete sa zakašnjenjem raspisalo konkurs za nove nastavnike. Pravilnik o organizovanju dopunske nastave na srpskom jeziku u inostranstvu obavezuje državu da angažovanim nastavnicima dostavi odluku o produženju rada najkasnije do 31. marta kalendarske godine u kojoj nastavniku prestaje rad u inostranstvu.
Milovan Šuvakov smatra da je većom frekvencijom nastavnika postignut dvostruki efekat: nastava će biti obogaćena predavačima koji dolaze sa novim elanom, spremni da podignu nivo obrazovanja u dijaspori, dok će po povratku u Srbiju učitelji, koje čeka radno mesto u otadžbini, stečeno iskustvo u inostranstvu iskoristiti i preneti učenicima u otadžbini.
Država taj rok nije ispoštavala, što je izazvalo negodovanje nastavnika. Nepoznanica šta će biti sa njima po automatizmu im je otežavala život u inostranstvu, počev od toga da li treba da produžavaju vize, upisuju decu u novu školsku godinu ili da pakuju kofere za Srbiju. Kritičari su i tada spekulisali da svaka nova vlast nastoji da dovede svoje ljude za predavače u dopunskoj, ali su se nadležni u Ministarstvu pravdali time da je svim nastavnicima trebalo da bude jasno da su ugovore potpisali na dve godine i da nema nepoznanica.
- Konkurs je bio profesionalan i sa preciznim kriterijumima na osnovu kojih smo izabrali nove nastavnike. Osvežili smo nastavnički kadar, pogotovu ako se zna da je do sada bila praksa da ljudi na ovaj ili onaj način žele da ostanu u dopunskim školama godinama, a mi to ne tolerišemo. Naravno da svaka promena jeste bolna, ljudi vade vize, moraju da se sele s porodicama, ali ideja države nije bila da mi rasejavamo naše ljude, odnosno da povećavamo našu dijasporu time što će nastavnici ostati u inostranstvu do kraja radnog veka - kaže Šuvakov.
* Ponosno čuva srpsku tradiciju
* Dopunska nastava ostaje bez učitelja?!
* Dunav povezao đake
* Kosovski Srbi kao dijaspora
Nastavak na Vesti-online.com...
