Izvor: Večernje novosti, 26.Maj.2013, 12:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Doniranje organa: I smrt je - život

NIŠ - Od sedam moždanih smrti kod pacijenata na niškoj neurohirurgiji, koji su bili potencijalni davaoci organa, lekari su tražili saglasnost od četiri porodice, te dobili pristanak za tri donora.Tako je i student psihologije iz Niša, Ana Mitrović - pre tri meseca, skupa sa majkom i sestrom - donela jednu od najbolnijih odluka. Kada je utvrđena moždana smrt njenog oca, pristale su da se njegovi organi upotrebe za lečenje drugih... Ipak, Srbija je i dalje na začelju po broju kadaveričnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << transplantacija, pa je u gradu na Nišavi u petak održan skup sa više od 400 učesnika, kojem je cilj bio da javnost još bolje informiše o moždanoj smrti i transplantaciji organa.- Moj otac nije imao donorsku karticu, ali se aktivno bavio humanitarnim radom, pa nijednog trenutka nismo sumnjale kako činimo nešto što bi bilo u suprotnosti sa njegovim životnim opredeljenjem - kaže Ana i priznaje kako je najteže bilo prihvatiti činjenicu da se neko tako drag neće spasti.RELIGIJA KAO MOTIVACIJA MIROSLAV Stojanović, koordinator Tima za transplantaciju organa u niškom KC, kaže da se oni ovim bave već 30 godina, ali mahom od živih donora, odnosno presađuju bubrege među srodnicima. - To nije uvek moguće i moramo tražiti alternativu, a jedna od njih su upravo kadaverični davaoci. U Hrvatskoj ili Španiji, na primer, među najzaslužnijima za visoku stopu donorstva je Katolička crkva. Nijedna religija na svetu, pa ni naša, pravoslavna, nije protiv, ali je malo koja, poput katolika, tako izričito stala iza darivanja organa - ukazuje Stojanović.Dr Miroslava Živković, pomoćnik direktora Kliničkog centra, zadužena za obrazovanje i naučno-istraživački rad, potvrđuje da je to jedan od najvećih problema i - pored zabluda koje vladaju u ovoj oblasti - ukazuje i na neinformisanost stanovništva. Time objašnjava i neslavno mesto na listi, sa samo četiri transplantacije od preminulih davalaca na milion stanovnika. Poređenja radi, u Hrtvatskoj mogu biti ponosni na čak deset puta povoljniju statistiku...- Želimo da promovišemo princip po kojem svako može biti onaj ko daruje život, ali istovremeno svako može biti i onaj kojem je taj dar potreban. Ovim skupom obuhvatili smo sve učesnike u lancu transplantacije: počev od izabranih lekara, preko članova tima za transplantaciju, hirurga, internista i neurologa, do studenata doktorskih studija - kaže dr Živković, koja je ujedno i direktor Neurologije.Sagovornica "Novosti", zato, ističe kako nije lako dobiti saglasnost porodice, pa je neophodno hitno doneti zakone koji bi ovu oblast uredili na drugačiji način. Konkretno, u mnogim zemljama nije potrebna saglasnost porodice jer je svako ko to tokom života nije izričito zabranio, u slučaju moždane smrti, automatski potencijalni davalac organa.- Trenutno, bez saglasnosti srodnika ne možemo početi transplantaciju, a imamo najviše 48 sati. Sa jedne strane, tu su lekari koji su lečili pacijenta i utvrdili moždanu smrt, pa bi trebalo da razgovaraju sa porodicom, a sa druge strane je tim od 50 lekara koji čeka na njihov pristanak. Nije lako, ali kada uspemo, satisfakcija je velika - zaključuje dr Miroslava Živković.

Nastavak na Večernje novosti...