Izvor: Blic, 05.Jul.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domovina stiže subotom
Na zidovima slova azbuke, slika Nikole Tesle, na drugom zidu Vuk i Karađorđe, na trećem citat jedne lepe misli Branislava Nušića o otadžbini, u jednoj vitrini predmeti sa detaljima iz Srbije, plazma TV, DVD plejer i, naravno, tabla. A na tabli, između južnoafričke i srpske zastave, pozdrav „orlovima“... Učionica mala, ali malo je i đaka. Zasad 27, podeljeni su u dve starosne grupe, u mlađoj je deset devojčica i dečaka, u starijoj ostatak.
Tako izgleda prostorija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja je svake subote od 10 do 15 časova deo domovine deci naših iseljenika i njima samima. Johanezburg je ogroman, proteže se čitavih 180 kilometara, ali nekim roditeljima nije teško da voze i 100 km, da njihova deca subotom budu među svojima, da slušaju dopunsku nastavu na srpskom, da nauče ćirilicu... Dok su deca u školi, druže se i roditelji. Dolazak srpske fudbalske reprezentacije bio je sjajan motiv za druženja i okupljanja ljudi koji se doskora nisu previše družili u nekoj organizovanoj formi.
Škola je zvanično počela sa radom 5. septembra 2009. Entuzijazam gospođe Violete Pavlović-Marinović, koja je sedam godina volontirala u znatno lošijim uslovima, nagrađen je pravom školom koja je dobila svu moguću podršku, od srpske ambasade u Pretoriji preko Ministarstva za dijasporu, Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve i njenog predstavnika u Johanezburgu, arhimandrita Pantelejmona. Ova energična mlada žena preko nedelje radi u bolnici kod Johana Vasermana, veoma poznatog južnoafričkog neurohirurga, jer je završila i medicinsku školu, ali takođe i Pedagošku akademiju, tako da je više nego kvalifikovana za posao profesora-učitelja. Upravo priprema magistarski rad na temu „Razvoj dece u višejezičnoj sredini".
- Puno ljudi nam je pomoglo, od roditelja i vernika koji su poklonili plazmu TV, DVD plejer i druga pomagala, do profesora Ljubice Prodanović, koja je pisala udžbenik, i Grozdane Gojkov, dekana Pedagoške akademije, do psihologa Petra Brkića koji predaje na Filozofskom fakultetu u Beogradu -kaže Violeta.
Deca u školi uče srpski, istoriju, geografiju, likovno, muzičko i veronauku. Učiteljica Violeta posebno ističe pomoć protođakona Stevana Rapajića koji je pomogao oko nabavke udžbenika za veronauku, a podršku školi dali su i vladike Amfilohije i Atanasije.
Cilj škole je ne samo veza sa domovinom već i osposobljavanje dece za eventualni povratak u Srbiju i lakšu adaptaciju. U tom smislu škola već mesecima čeka odobrenje programa od nadležnog Ministarstva obrazovanja, kao i zvanično postavljenje učiteljice Violete. To je važan korak zbog zvaničnih sertifikata. Istovremeno, kod lokalnih vlasti pokrenuta je adminstrativna procedura za priznavanje srpskog jezika kao drugog zvaničnog.
Škola je otvorena za sve one koji srpski jezik smatraju maternjim. Ima dece iz mešovitih brakova, ali na časovima se isključivo govori srpski.
Škola je, uz crkvu, mesto okupljanja srpske dijaspore. Odnedavno postoji i Srpsko kulturno-umetničko društvo „Afrika" koje počinje sa probama početkom jula. Srpska ambasada u Pretoriji obezbedila je, preko „Fondacije Hemofarm", deset kompleta narodnih nošnji.
Srpska dijaspora u Johanezburgu nije velika, ali je doskora bila prilično inertna, kao da je svako gledao svoj posao, bez interesa za neko povezivanje. Slučajno ili ne, a biće da nije, mnogo dobrih inicijativa poklopilo se sa dolaskom na mesto ambasadora gospodina Gorana Vujičića. Osim što, kao i svaki od roditelja, subotom sam dovozi u školu svoju mlađu ćerkicu, gospodin Vujičić je svojom aktivnošću, smislom za komunikaciju i istinskom željom da pokrene sav potencijal koji srpska dijaspora ima u Johanezburgu (a ima ga) uspeo da za kratko vreme pomeri mnogo toga. Deluje iz senke, ali vrlo efikasno. Naši ljudi ga poštuju i na svakom koraku ističu njegovu spremnost da pomogne.
Istovremeno, gospodin Vujičić i na svom osnovnom polju delovanja, diplomatiji, pravi značajne pomake jer se Srbija, na izvestan način, vraća u region u kome je nekadašnja Jugoslavija imala veliki ugled i tragovi tog lepog vremena još postoje, samo ih treba aktivirati. Vujičić je akreditovan u čak deset zemalja regiona, još uvek nije uspeo sve da poseti, ali tek je na početku mandata. Za Srbiju je ovaj deo sveta veoma značajan, ali je dugo bio zapostavljen. Nedavna poseta ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, kao i aktivnosti koje realizuje naša ambasada, nadoknađuju polako propušteno vreme, a sve organizovanija srpska dijaspora idealna je veza dve zemlje koje imaju mnogo prostora za mnogo kvalitetniju saradnju.
