Izvor: RTS, 02.Dec.2015, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domovi zdravlja, opštine pale na ispitu
Devet godina otkako su domovi zdravlja, apoteke i zavodi za javno zdravlje prešli u nadležnost lokalnih samouprava, rezultati pokazuju da ta reforma nije donela očekivane efekte. Od 346 takvih ustanova, 129 je u finansijskim teškoćama. Stručnjaci procenjuju da će se sledeće godine njihov broj znatno uvećati ako republička vlast hitno ne reaguje.
Pre samo sedam godina dom zdravlja u Ćupriji bio je, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kako saznajemo, u petomilionskom plusu. Danas im je račun blokiran, a dug, kažu, veći od 170 miliona dinara.
Zaim Sijarić, doktor u Domu zdravlja u Ćupriji kaže da je Dom zdravlja praktično postao deo kolača koji se deli među pobednicima na lokalnim izborima.
"Neposredno po prelasku na budžet lokalne samouprave, ovde je zaposleno 95 radnika bez saglasnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Ministarstva zdravlja i to na neodređeno vreme bez obezbeđenih sredstava za isplatu njihovih plata", kaže Sijarić.
Isplata zaostalih zarada radnicima čije zapošljavanje republika nije odobrila, nenamensko trošenje novca, dugovanja prema dobavljačima, razlozi su što je gotovo svaka treća ustanova primarne zdravstvene zaštite u finansijskim problemima.
"Verujem da smo jedina zdravstvena ustanova u kojem zdravstveni radnici, već dve godine - biće 1. januara, nemaju overene zdravstvene knjižice", kaže Sijarić.
Za loše ekonomsko stanje mnogih domova zdravlja i apoteka odgovorni su njihovi osnivači jer ne ispunjavaju zakonske obaveze, pokazuju rezultati istraživanja Privredne komore Srbije i NALED-a.
"Veliki broj gradova i opština uopšte ne kontroliše niti vrši nadzor nad radom zdravstvenih ustanova, pre svega se misli na domove zdravlja i apoteke. Sa druge strane, zdravstvena zaštita nije pronađena praktično ni u jednoj opštini kao prioritet u smislu finansiranja, a finansiraju se druge oblasti koje ni izblza nisu tako važne", kaže dr Simo Vuković iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Očigledno je da su lokalne samouprave u ovoj oblasti pale na testu decentralizacije.
"Izmenom i dopunom Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, koji planiramo da završimo u prvoj polovini sledeće godine, želimo da primarna zdravstvena zaštita ponovo pređe na republički nivo", kaže Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Dok se čekaju rešenja, dugovi u domovima zdravlja i apotekama se svakodnevno uvećavaju. Stručna javnost upozorava da ne bi smeo da se ponovi scenario iz 2012. Tada je dug iz zdravstva od 5 milijardi dinara, u koji je uključen i onaj iz primarne zdravstvene zaštite, pretvoren u javni dug koji su vraćali svi građani Srbije.
