Izvor: Politika, 04.Jun.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dometi veštine
14. trijenale keramike u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu Aleksandar Vac: Prosta deoba
U svetu vizuelnih umetnosti u kojem su granice između medija sve fleksibilnije jedno od aktuelnih pitanja je i kakvu poziciju u tom izmenjenom kontekstu na savremenoj sceni zauzima oblast umetničke keramike. Mada je već po svojim osnovnim načelima vezano za rad sa glinom, svojim bazičnim materijalom, stvaralaštvo u autorskoj keramici novog milenijuma razvija se u novim konceptima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bliskim duhu istraživanja materijala i još većem otvaranju ka slobodnoj skulpturalnoj formi. U pozicioniranju umetničke keramike na prostoru eks-Jugoslavije, a danas Srbije, značajnu ulogu odigrala je ova tradicionalna trijenalna izložba posvećena keramici, koja je od osnivanja 1968. godine vodeća institucija koja kontinuirano prati, podstiče, ističe pa i usmerava tokove i autorske pojave karakteristične za ovaj medij. Posle Subotice, gde je premijerno prikazan, 14. trijenale keramike je prenet i u beogradski Muzej primenjene umetnosti, koji je suorganizator manifestacije.
Već na prvi pogled stiče se utisak dobro komponovane postavke koja osvaja svežinom i snagom razuđenih idejnih, estetskih i prostornih potencijala.
Takođe, na ovoj postavci umetnička vrednost keramike dominira nad upotrebnom vrednošću koja se, kao jedna od tradicijskih osobina keramike, sve više potiskuje.
Rezimirajući realnu sliku trenutka u ovoj oblasti, ova selekcija Trijenala prati aktuelnosti u svetu domaće umetničke keramike predstavljajući 44 autorska rada 34 umetnika; simptomatično je da su generacije rođene četrdesetih i pedesetih godina 20. veka najbrojnije i da su nosioci matičnih i bočnih strujanja na ovoj izložbi. Očito je da upotrebom različitih tehnika i materijala i kombinacijom sa drugim medijima autori ostvaruju domete visoke veštine pa je moguće čitati ovaj medij kao oslobođenu stvaralačku zonu postojane kreativne moći. Estetska slojevitost i osobenost umetničkih individualnosti jasno se iskazuje i fokusiranjem nagrađenih autora.
Samostalna izložba Larise Ackov, koja je laureat Velike nagrade na 13. trijenalu keramike, koncipovana je kao razuđena instalacija podnih i zidnih fragmenata komponovanih u nekoliko celina. U tim vizuelnim i idejnim celinama prepliću se realne slike sa podsvesnim, citatni elementi razglednica gradova sa snoviđenjima. Aleksandar Vac je ovogodišnji dobitnik Velike nagrade 14. trijenala, a nagrađeni keramoplastički pano „Prosta deoba” je svakako privukao pažnju kompozicionom pulsacijom i gotovo dizajnerskim redom. Miona Savić i Jasmina Pejčić su ravnopravno podelile drugu nagradu, a u slojevitoj vizuelnoj igri njihovih radova kristališe se snažan ekspresivni likovni kvalitet. Instalacija Valentine Savić „Večera kod Bunjuela” razvija ironičnu igru između naslova rada i naglašene repetitivnosti poznatog objekta koji u novom kontekstu dominira i menja svoj primarni karakter. Naglaskom na autonomno delo i moć medija izdvojen je rad Vesne Šaule (1983) koja je nagrađena kao mlad autor.
Njeni „Biciklisti u krivini” predstavljaju duhovitu i majstorsku prostornu animaciju od porcelana, drveta i žice. Imaginacija i jak autorski koncept razvila je u svom radu i Iva Kukurić (1985), takođe nagrađena na ovoj izložbi, a po našem mišljenju ona i Vesna Šaula predstavljaju budućnost naše umetničke keramike. Velimir Vukičević je tri decenije na umetničkoj sceni i svakako je uzor mladima i kao pedagog i kao umetnik koji svoje superiorne stvaralačke domete neprestano osnažuje novim delima.
Izbor iz Studija keramike u Kečkemetu u Mađarskoj, lociran u donji nivo Muzeja, kao prateći program ovog Trijenala, svojom postavkom dobro izabranih radova, ipak je ostao u drugom planu, gotovo nezapažen.
Ljiljana Ćinkul
objavljeno: 05.06.2013
.jpg)
