Izvor: RTS, 09.Jan.2012, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dometi socijalnog dijaloga
Socijalno-ekonomski sporazum Vlade, sindikata i poslodavaca i dalje je bez završne ocene. Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora na 150.000 radnika u metalskoj i hemijskoj industriji može da bude veliki teret za budžet.
Prošle godine, Srbija je prvi put dobila Socijalno-ekonomski sporazum, kojim su Vlada, sindikati i poslodavci definisali prava i obaveze poslovanja kako bi se stvorili što povoljniji privredni uslovi u vreme krize.
Sporazum je bio oročen do 31. decembra, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a Socijalno-ekonomski savet sastajao se jednom mesečno, kako bi pratio njegovu primenu. Međutim, Sporazum je ostao bez završne ocene jer, iako su dva puta zakazivali sastanak, socijalni partneri nisu se sastali u decembru.
U paketu novogodišnjih želja, za poslodavce ostaje neoporezivi deo zarade do 10.000 dinara, a za sindikate prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, koje radnicima omogućava veći regres i topli obrok. Pošto od Ministarstva finansija nije stigao odgovor da li je primena tih odluka moguća, Socijalno-ekonomski savet nije održao završni sastanak.
"Ovo je jedan od načina pritiska, da bi se ispunilo ono što je potpisano i prihvaćena je obaveza da će se to izvršiti", izjavio je predsednik Socijalno-ekonomskog saveta Ljubisav Orbović.
U Vladi kažu da povećanje neoporezivog dela zarade nije sporno i da je potrebna samo izmena zakona. Ipak, prošireno dejstvo kolektivnog ugovora na oko 150.000 radnika u metalskoj i hemijskoj industriji, može da bude problem.
Veliki broj tih preduzeća koja nisu privatizovana sada je u državnom vlasništvu, pa bi isplata regresa i toplog obroka, što iznosi i do petine prosečne plate, mogla da bude veliki teret za budžet.
"Nismo raspravljali ni o drugim stvarima za koje smatram da su bile važne, a to je promena Zakona o radu i analiza ovog sporazuma. Mi smo još prošli mesec propustili da ga analiziramo", rekao je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Rezultati ocenjeni prosečno
Više od polovine dogovorenog je realizovano: povećanje minimalne cene rada, reprogam dugova privredi, povezivanje staža, odluka o osnivanju Razvojne banke itd.
"Pomak je napravljen s obzirom na to da prvi put imamo jedan sporazum čije su odredbe merljive u primeni jednog takvog sporazuma koji je bio od izuzetnog značaja sa stanovišta očuvanja socijalne i društvene stabilnosti u zemlji u uslovima velike ekonomske krize", istakao je ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.
Od potpisivanja Socijalno-ekonomskog sporazuma, u aprilu, osim protesta radnika preduzeća za puteve nije bilo većih štrajkova.
Ipak, u oceni onoga što su postigli, socijalni partneri su skromni. Atanacković je rezultatima dao, kako kaže, "srednjoškolski ocenjeno, malo jaču dvojku", a Orbović "slabu trojku".
Priliku za bolji uspeh imaće u ovoj godini, u kojoj bi trebalo usaglasiti zahteve i obaveze za novi socijalno-ekonomski sporazum.
