Izvor: Blic, 19.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaćini na 70 tuđih terena
Domaćini na 70 tuđih terena
NIŠ - Fudbalski klub Palilulac poslao je zahtev za upisivanje u Ginisovu knjigu rekorda jer je za 52 godine postojanja kao domaćin igrao na 70 tuđih igrališta u Nišu i okolini. Palilulac, naime, nema svoj teren.
Kroz Palilulac, klub za koji navijaju stanovnici jednog od najstarijih naselja u Nišu - Palilule, do sada je prošlo više od 5.000 fudbalera. Za 52 godine tri puta nisu dobili lokaciju na kojoj bi trebalo da izgrade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << teren.
Bratislav Vučković, bivši fudbaler i pisac monografije o Palilulcu, kaže da taj klub nikada nije bio miljenik vlasti, ali ga zato i dan-danas na utakmicama podržava od 2.000 do 3.000 navijača koji putuju svuda gde igraju njihovi ljubimci.
- Palilulac sada igra u niškoj zoni, a najveći domet mu je bila Srpska liga. U njemu se gaji izvorna vrednost sporta. Palilulac je iznedrio nekoliko čuvenih fudbalera, a najpoznatiji je Siniša Gogić, koji je igrao za grčki Olimpijakos. Kroz klub su prošli mnogi, kao što su Majner, Rika, Pasuljko, Čapa, Dikela, Pupa, Čoni i drugi - kaže Bratislav Vučković.
Klub je jedan od organizatora poznatih 'Palilulskih večeri'. Tada svi u tom naselju proslavljaju svoju slavu, Cara Konstantina. Ispred kuća iznose se stolovi sa posluženjem, a svi gosti su dobrodošli. Ceo Niš se tada sjati u to naselje da gospodski prošeta Episkopskom ulicom, a u prvom planu je FK Palilulac, gde je i najveselije.
Stari Nišlija i poznati muzičar Žika Isaković Čokalija kaže da je Palilulac neobičan i po tome što je kroz klub prošlo najviše braće.
- Jedne sezone su ceo tim činili Jovanovići, Isakovići i Ilići. Palilulci su široki ljudi. Za moje komšije se obično kaže da vole samo tri stvari, a to je da gaje golubove, idu u kafanu i da vole Palilulac. Svi Palilulci su spremni da idu i na kraj sveta ako igraju naši momci - ističe Čokalija. Marko Smiljković
Naselje Šljaka guši se u smradu Zaraza na hektaru smeća
Stotine kilograma đubreta u naselju Šljaka prete da izazovu zarazu u tom niškom naselju. Gušenje u smradu direktno se oseća u dvadesetak kuća koje su tik uz ovu divlju deponiju, a njihovi vlasnici i stanari vape da im se pomogne. Kuća Irene Nikolić nalazi se nadomak ovog đubrišta gde otpad baca kako ko stigne.
- Ponekad leti ne smem dete u dvorište da pustim zbog strašnog smrada. Bojimo se da će se zapatiti zmije na onim mestima gde su prošle godine bačeni bojleri, dušeci i ostali kabasti otpad, koji je delimično prekrila trava. Na tom hektaru zemljišta svako baca gde mu se prohte, pa bi možda bilo dobro da se svi ti zagađivači okoline dogovore da bacaju otpad na jednom mestu da bi ga 'Medijana' lakše čistila. Bezbroj puta sam se svađala sa ljudima koji tu bacaju sve i svašta, ali to niko ne ferma - ističe Irena.
Dragan Milošević kaže da će se đubrište povećati ovih dana jer je počelo prolećno čišćenje kuća. On napominje da na tom mestu smeće bacaju i stanovnici njihovog naselja, ali koji su nekoliko kilometara udaljeni od smetlišta.
Slobodanka Antić-Cvetković, predsednica nevladinog Ekološkog pokreta grada Niša, ističe da je ta divlja deponija rak-rana grada.
-To je ogroman prostor koji je teško kontrolisati. Zato mislim da se izgrednici moraju strogo kažnjavati. Postoji projekat koji predviđa postavljanje kamera na nekoliko gradskih deponija. U tom slučaju bi oni koji zagađuju okolinu bili kažnjeni jer bi postojao dokaz da su bacali đubre - kaže Cvetkovićeva.
Dragan Stefanović, rukovodilac sektora 'Medijana', naglašava da je ovom preduzeću dobro poznat problem u Šljaki, ali da tu ne može ništa da se učini dok komunalna inspekcija ne izda nalog za uklanjanje otpada.
- Strašno je to što se, čim uklonimo đubre, odmah stvori novo. Imamo ograničena sredstva za ove intervencije, pa ne možemo da reagujemo na teritoriji celog grada bez obzira na to što se na tim deponijama bacaju tone đubreta. Čim dobijemo nalog, očistićemo Šljaku - ističe Stefanovićeva.
M. Smiljković
