Izvor: Šumadija Press, 14.Dec.2015, 17:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaćini „Šumadijasajma“
Da je na vreme bila uspostavljena rigoroznija finansijska kontrola, „Šumadijasajam“ danas ne bi bio komercijalno preduzeće koje isisava novac iz gradskog budžeta.
Ali, ako se vratimo još jedan korak unazad, nema nikakvog ekonomskog opravdanja ni da se preduzeće ovog tipa osniva i posluje u javnom sektoru. U zemljama u okruženju, preduzeća za organizaciju sajamskih manifestacija odavno nisu u društvenom ili državnom vlasništvu. Pomenimo da uskoro ističe i zakonski >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << rok za privatizaciju najvećeg i najstarijeg preduzeća ove vrste u zemlji, Beogradskog sajma, koji bi trebalo da iz (još uvek!) društvenog vlasništva pređe u privatne ruke.
Kragujevačka vlast, od 1996. godine do danas, često voli da kaže da se prema nekom javnom resursu odnosi domaćinski. To domaćinsko upravljanje nas je tokom proteklih 20 godina preskupo koštalo, pa je opravdano da se zapitamo da li se ti „domaćini“ tako ponašaju i u svojoj kući. I, ako je tako, kako to da njihova privatna domaćinstva nisu odavno urušena ili propala, nego upravo suprotno. Nešto se ovde zbiva što se nikako ne slaže, kako bi rekao junak iz crtanog filma.
Društvo s ograničenom odgovornošću za turizam, ugostiteljstvo i sajamske manifestacije „Šumadijasajam“ osnovano je 2005. godine. Prema podacima dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre, poslovni prihodi se u periodu od 2011. do 2013. godine kreću od 180 miliona dinara do 298 miliona, dok se broj zaposlenih povećao skoro 4,5 puta u odnosu na 2010. godinu.
Poslovni rezulat i broj zaposlenih „Šumadijasajma“ u periodu 2010-2013
2010
2011
2012
2013
43.968.000
180.874.000
297.934.000
293.134.000
dobitak
29.000
dobitak
372.000
gubitak
-18.604.000
dobitak
4.270.000
24
70
103
105
Izvor: Agencija za privredne registre
Prema ovim podacima, 2011. godine je iz 180 miliona dinara prihoda ostvaren dobitak od svega 372.000 dinara, dok su sledeće godine troškovi poslovanja bili viši od prihoda za čak 18,6 miliona i preduzeće je pretrpelo gubitak. Te godine je došlo i do značajnijeg rasta broja zaposlenih, sa 70 na 103, što predstavlja povećanje od 47 odsto. Sve ovo ukazuje na visoke troškove poslovanja i na ne baš domaćinski odnos prema jednom javnom resursu.
Za ovim poslovnim rezultatima, nad kojima bi se svaki šumadijski domaćin ozbiljno zabrinuo, usledila je gotovo desetomesečna blokada računa zbog duga od oko milion evra, višednevni štrajk zaposlenih zbog neisplaćenih zarada i neoverenih zdravstvenih knjižica, pa i protest ispred gradonačelnikovog kabineta.
– Ne postoji čaroban štapić da se odjednom reši problem „Šumadijasajma“, zbog nedostatka finansijskih sredstava u budžetu Grada Kragujevca. Kao što ste i sami upoznati, nije samo „Šumadijasajam“ u problemu, već su i pojedina javna komunalna preduzeća. Naravno da mi sa raspoloživim sredstvima ne možemo da rešimo sve probleme – rekao je u to vreme novinarima Dalibor Jekić, član Gradskog veća za privredu.
Niko se ne bi odrekao komfora
Stupanjem u generalni štrajk krajem marta, zaposleni u „Šumadijasajmu“ negodovali su i zbog oduzimanja delatnosti špedicije, ukidanja godišnjih subvencija preduzeću od 30 miliona dinara iz gradskog budžeta za ovu godinu, kao i zbog neispunjenih obećanja gradskih čelnika oko rešavanja statusa preduzeća.
Do obrta u ovoj dramatičnoj situaciji dolazi sredinom jula ove godine, kada na dužnost direktora stupa Dušan Petković, nakon što je prethodni, Dragan Kuburović, podneo ostavku.
Novi direktor je ipak došao s „čarobnim štapićem“, jer je u trenutku kada je stupio na dužnost obelodanio „da će u toku dana biti odblokiran račun ‘Šumadijasajma’, koji je u blokadi 280 dana, kao i da će zaposleni primiti isplatu za novembar i decembar“.
Nova gradska vlast i njen „izaslanik“ u „Šumadijasajmu“ Dušan Petković navode da su u ovom preduzeću zatekli „katastrofalnu situaciju“ – od toga da se preduzeće bavilo špediterskim, ugostiteljskim i turističkim delatnostima, koje nisu u delokrugu rada preduzeća koje organizuje sajamske manifestacije, do velikih dugovanja prema zaposlenima i poveriocima.
Stupajući na dužnost, Petković je najavio da će ispitati dosadašnje poslovanje preduzeća i da će mu primarni cilj biti da se „Šumadijasajam“ postavi na „zdrave noge“. Njegov budući rad na stvaranju uslova za profitabilnije poslovanje gradskog sajmišta podrazumevaće sprovođenje programa racionalizacije, kao i novu sistematizaciju.
Istovremeno, u gradu se vodi „partijski rat“ između svrgnutih Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića i kragujevačkih naprednjaka. Naprednjaci upozoravaju da se u „Šumadijasajmu“ radilo o „ozbiljnom kriminalu, pre svega, zbog poslova špedicije sa rudnikom uglja ‘Miljevina’ i tajanstvenog nestanka 20.000 koka nosilja i kompletne opreme u Malim Pčelicama, koje je država dala na korišćenje ovom preduzeću“.
Neko prijavio „tajni“ račun i pokvario „zabavu“
Do kraja januara „Šumadijasajam“ je kako-tako poslovao. Međutim, problemi su kulminirali kada je, pored ostalih, blokiran i takozvani tajni račun.
– Javna je tajna da sve firme koje su u blokadi posluju preko zaštićenog računa. Mnoge velike firme tako godinama posluju. Međutim, nas je neko prijavio i usledila je blokada svih računa. Do tada smo mi i servisirali naše obaveze – rekao je odlazeći direktor Dragan Kuburović neposredno pred svoju smenu.
Gradski odbor SNS-a izražava čuđenje što „Šumadijasajam“, koji obavlja više profitabilnih delatnosti, traži subvencije Grada, a Minja Obradović, članica stranke i ujedno i članica Gradskog veća za upravljanje projektima, međunarodnu i unutrašnju saradnju, upozorava da su „ugroženi odmaralište na Kopaoniku i kolektivni centar u Trmbasu“, kao i da rukovodstvo preduzeća godinama svojim nesavesnim odlukama „Šumadijasajam“ vodi u propast.
Na drugoj strani, nova opozicija, Zajedno za Šumadiju, osporava izbor novog direktora, navodeći da je on nekompetentan“jer ne zadovoljava uslov po kome direktor mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva u privredi”. Petković je, kako tvrde, čovek bez ikakvog iskustva i bez dana radnog staža u privredi. U međusobnom prepucavanju, možda je najdalje otišao gradonačelnik Radomir Nikolić, koji je na sednici Skupštine okarakterisao ovo preduzeće kao „kupleraj“.
I tako, javnost neće saznati ništa o špediciji, kokama, dugovima i blokadi računa, niti ko je za to odgovoran, već će se, kao i mnogo puta do sada, sve završiti na uzajamnim optužbama i palanačkom politikanstvu, dok će se i dalje crpeti javni resursi za namirivanje ličnih potreba malog broja ljudi. Ne zaboravimo da se ni direktori sajma iz redova ZZŠ nisu pokazali ništa kompetentnijim za funkciju koju su obavljali, jer su umesto stručne ekspertize i spasonosnog rešenja, preduzeće odveli u sunovrat.
Zbog čega d.o.o.?
Da li u Kragujevcu i Srbiji mora da dođe do smene vlasti kako bi se videlo da se neko preduzeće, čiji je osnivač Grad ili Republika, bavilo „sumnjivim“ poslovima, zapošljavalo preko svake mere i poslovalo s velikim troškovima koji su izazivali i poslovne gubitke? Otkako sajam postoji, a to je već 10 godina, današnji naprednjaci, a nekadašnji radikali, činili su najupadljiviju opozicionu odborničku grupu koja je imala mogućnost da kontroliše rad „Šumadijasajma“. I tu mogućnost nisu iskoristili. Zašto?
U serijalu istraživačkih tekstova „Milioni bez kontrole“, Šumadijapress je još 2010. godine otkrio motive organa vlasti da osnivaju društva s ograničenom odgovornošću, umesto „klasičnih“ javnih preduzeća. U najkraćem, takva privredna društva otvaraju mogućnost da se izbegnu ili „zaobiđu“ odredbe Zakona o javnim preduzećima, posebno one koje se odnose na finansijsko izveštavanje ili programe poslovanja. Zbog toga nekadašnja opozicija nije ni mogla da stekne uvid u poslovanje društava s ograničenom odgovornošću, jer o tome odbornici nisu ni raspravljali. U to vreme, u Kragujevcu su postojala čak tri gradska preduzeća koja su bila registrovana kao d.o.o. – „Šumadijasajam“, izdavačka kuća „Koraci“ i Agencija za turizam i saobraćaj, koju je nasledila današnja Gradska agencija za saobraćaj (GAS). Ipak, teško je poverovati da tadašnja opozicija nije znala šta se dešava u ovim preduzećima. Na kraju, dali su svoj glas za njihovo osnivanje.
Inače, društava s ograničenom odgovornošću čiji su stopostotni vlasnici organi lokalnih samouprava u zemlji ima veoma malo. U Beogradu takav pravni status imala je jedino „Beogradska arena“, u Negotinu „Toplane“, u Tutinu „Sandžak invest“, u Kanjiži „Dispečer“, u Rekovcu „Kamenolom“.
Postoje i druga privredna društva čiji su osnivači i stopostotni vlasnici lokalne samouprave, ali reč je uglavnom o raznim agencijama za razvoj opština, ruralni razvoj, podršku preduzetništvu, razvoj lokalne ekonomije, kao i razni tehnološki parkovi i biznis inkubatori, ali ne i komercijalna preduzeća.
Ko drži „čarobni štapić“?
Prema dosadašnjim nastupima lokalnih funkcionera u javnosti, izvesno je da će „Šumadijasajam“ zadržati status quo još neko vreme.
– Mi nemamo plan da privatizujemo to preduzeće, ali do reorganizacije će doći. Sajmište bi trebalo da se bavi organizacijom sajamskih manifestacija i ništa više od toga. Preduzeće ima97 radnika i naravno da će biti viškova, ali nikoga nećemo otpustiti. Sprovešćemo socijalni program po kojem će radnici dobiti otpremnine – stav je gradonačelnika Radomira Nikolića.
Spekuliše se da bi „Šumadijasajam“, na osnovu delatnosti kojima se bavi, mogao da bude razdvojen na nekoliko preduzeća, koje bi lokalna samouprava ponaosob pokušala da oporavi. Podsetimo, pored organizovanja sajamskih manifestacija, u nadležnosti ovog preduzeća je i dečje odmaralište na Kopaoniku, briga o raseljenima u Trmbasu i restoran „Jezero“. Prema mišljenju člana Gradskog veća za finansije i imovinu Igora Mitrovića, ni likvidacija, niti ostavljanje preduzeća „na nekoj muci“, nije rešenje.
– Ne razmišljamo o tome da osnujemo nekakvo preduzeće „Šumadijasajam plus“ i da nastavimo poslovanje, a da zaboravimo radnike kao što su zaboravljeni u „Niskogradnji“, da zaboravimo poverioce, da zaboravimo dug prema radnicima … da ne pričam da je „Šumadijasajam“ imao, kad smo došli na vlast, obaveze u visini od 200 miliona dinara i da su bili u blokadi 24 miliona dinara. Sada nisu u blokadi i imaju oko 150 miliona obaveza, od čega je 50 miliona obaveza za ugalj i sad će meni neko da priča kako je normalno to što se „Šumadijasajam“ bavio trgovinom uglja. To je nonsens – kaže Mitrović za Šumadijapress.
Prema njegovim rečima, „Šumadijasajam“ ima vrlo ograničenu zarađivačku sposobnost. To znači da prihodi ostvareni od sajamskih aktivnosti, kao i od smeštaja dece u odmaralištu na Kopaoniku, neće biti dovoljni za pokrivanje minusa i da će biti potrebna i intervencija Grada.
– Videćemo kako ćemo to, ali za sada je poenta da polako skidamo te obaveze, da polako držimo reprogram s poveriocima i da polako od tih prihoda smanjujemo dug. Ono što je bitno je da radnici primaju zarade kako je dogovoreno, ali je taj broj radnika sigurno neodrživ. Frankfurtski sajam verovatno ima manje zaposlenih – ocenjuje Mitrović.
Kako god da se situacija razreši, ukoliko se ne uspostavi transparentna kontrola nad ovim preduzećem, ono će i dalje služiti za zadovoljenje ličnih i partijskih interesa, pa i za demonstraciju moći.
Pomenuti štrajk zaposlenih okončan je dogovorom s gradonačelnikom, prema kojem je, umesto isplate sedam zaostalih zarada koliko su radnici zahtevali, dogovorena isplata tri plate u naredna dva meseca, deblokada računa, kao i promena rukovodstva. Onda dolazi novi direktor s „čarobnim štapićem“, odblokira račun i isplati plate. Prirodno se postavlja pitanje – kako je jedan direktor mogao da za jedan dan odblokira račun, a drugi nije.
S obzirom da je „Šumadijasajam“ po svojoj pravnoj formi d.o.o., direktore ne postavlja Skupština Grada niti odbornici o njima raspravljaju, već Skupština društva, čime je, na još jedan način, upravljanje ovim resursom udaljeno od očiju javnosti i građana koji ga finansiraju.
Po okončanju štrajka, Grad u „Šumadijasajmu“ postavlja dva prioriteta. Prvi je da preduzeće „stane na svoje noge i počne samostalno da zarađuje“, a drugi da „nadležni organi istraže stanje u ovoj firmi i razloge za nagomilavanje dugova, koji su dostigli blizu milion i po evra“. Ovo dovoljno govori da lokalna samouprava praktično ništa ne zna o ovoj misterioznoj „crnoj rupi“ koja guta budžetski novac.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
.jpg)
