Izvor: Blic, 12.Okt.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći lideri pod prismotrom
Banjaluka - U BiH su, nakon butmirskog sastanka i euforije koja ga je pratila, ostali zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Stjuart Džons i direktor sekretarijata EU Zoltan Martinus, potpomognuti nižerangiranim službenicima, a njihov zadatak je da sa domaćim liderima pripreme nastavak pregovora do 20. oktobra, saznaje „EuroBlic”.
Prema informacijama naših izvora, Džons i Martinus razgovaraće pojedinačno sa liderima stranaka, pre svega >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vodećih, kako bi ih ubedili da što pre imenuju ministra bezbednosti BiH, reše pitanje državne i vojne imovine i ispunjavanja obaveza radi članstva u NATO. Ako bude pomaka u ovim bilateralnim susretima, moguće je da će se pre novog sastanka u Butmiru održati zajednički sastanak vladajuće petorke, uz strano medijatorstvo.
„Niko još ne zna kako će konkretno raditi ovih dana, jer je sve poprilično mutno. Ali, sasvim je izvesno da će se 20. oktobra krenuti od lakših pitanja - vizne liberalizacije i popisa imovine, a da će šlag na kraju biti ustavne promene koje će se više potencirati tek narednih meseci”, tvrdi naš izvor.
On takođe uverava kako su stranci svesni da su pozicije stranaka o toj temi udaljene i da bi direktno iznošenje „menija - uzmi ili ostavi” moglo rezultirati sa „ostavi”.
„Zato će se sa ustavnim promenama ići polako i izokola. Mislim da je data šargarepa - ubrzani status kandidata za EU, a da je štap - promenite Ustav”, kaže naš izvor, koji je ubeđen da se predstavnici SAD i EU nisu mogli međusobno da usaglase pre dolaska u Sarajevo, zbog čega je sastanak ispao tako kako je ispao.
Ipak, vidljivo je, kaže, da stranci hoće funkcionalnu BiH i da su bliže pomeranju težišta sa Predsedništva BiH na Savet ministara, koji bi trebalo da postane klasična Vlada sa premijerom koji bi imao velika ovlašćenja, pa čak i da smeni jednu trećinu ministara bez saglasnosti parlamenta.
Pojedini izvori, međutim, uveravaju kako su predstavnici SAD i EU već pripremili okvirno rešenje i da će pregovori koji će se voditi narednih dana teći u pravcu obezbeđivanja podrške tom paketu. Njihova rešenja navodno su na tragu aprilskog paketa ustavnih promena iz 2006. i sada pokušavaju da uz manje ili veće izmene, zahteve i ustupke - obezbede podršku.
Istovremeno, premijer RS i lider SNSD Milorad Dodik izjavio je za medije u Srbiji da RS može prihvatiti samo razgovore o minimalnim korekcijama Ustava BiH i da je „crvena linija” postojanje RS i njen puni subjektivitet, kao autonomije u BiH. On je istakao da mora da se poštuje činjenica da postoji RS, kao i njen veoma jasan stav da ništa neće biti urađeno što dodatno urušava njene nadležnosti i subjektivitet.
„Mi nismo dovoljni egzibicionisti da bismo uradili to da ukinemo svoju autonomiju”, rekao je Dodik i ponovio da ostaje pri stavu da Savet ministara BiH ne može da postane vlada, kao i da reforme visokog predstavnika ne mogu da uđu u Ustav.
Dodik takođe smatra da nikakvi sastanci bilo gde, pa ni u vojnim bazama, ne mogu da reše pitanje promene Ustava, osim dijaloga u institucijama BiH. On je rekao da se BiH „pokazuje da je neodrživa zemlja”, naglašavajući kako ona ima međunarodni legitimitet, ali je problem što nikada nije mogla da postigne unutrašnji legitimitet. Inače, Dodik je o butmirskom sastanku informisao i predsednika Srbije Borisa Tadića, ali detalji njihovog razgovora nisu javno saopšteni.
U međuvremenu, SDS je pozvala predsednika RS Rajka Kuzmanovića da odmah zakaže posebnu sednicu NS RS na kojoj bi ova institucija zauzela stavove povodom započetog „butmirskog procesa’’, čiji je cilj, kako tvrde, da dovede do promena odredbi Dejtonskog sporazuma. Iz SDS navode da vođenje razgovora u institucijama sistema znači da NS mora doneti odluku da li će i pod kojim uslovima RS učestvovati na bilo kakvim razgovorima, ko će biti njeni predstavnici i sa kojom platformom će nastupati, a ne da se „gotova rešenja donesu u parlament RS”.
„U ovako ozbiljnim okolnostima nijedan pojedinac niti ijedna partija ima pravo da o sudbini RS pregovara mimo njenih institucija i daleko od očiju javnosti”, ističu u SDS.
Mejer: Spasavanje promašene politike
Profesor vašingtonskog Univerziteta za nacionalnu odbranu Stiven Mejer izjavio je u intervjuu Srni da su sastanci poput ovog u Butmiru, i onog koji je zakazan za 20. oktobar, očajnički pokušaji nekolicine međunarodnih političara da spasu promašenu politiku u BiH. On misli da je pitanje OHR-a širom otvoreno, ali ne smatra da je Vašington u ovom trenutku doneo odluku. „Ukoliko etničke zajednice ne ostvare napredak kakav Zapad očekuje, smatram da je veoma moguće da će SAD nastaviti da pružaju podršku OHR-u. Nekoliko evropskih zemalja zalagaće se za zatvaranje OHR-a, ali one će pristati da on ostane otvoren ako to žele SAD”, istakao je Mejer.
