Izvor: Blic, 20.Okt.2011, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Domaći i svetski umetnici spremni za veliki performans

Kako danas možemo da reagujemo ili odgovorimo na zahtev da budemo odgovorni prema drugom, odnosno prema drukčijem pogledu na svet? Kako da i sami budemo drukčiji u svojstvu proizvođača i/ili potrošača kulture? Zašto se pokoravamo vlasti, povinujemo svačemu?

Ovo su ključna pitanja koja su postavile ovogodišnje kustoskinje Oktobarskog salona (čiji je slogan „Vreme je da se upoznamo”), Galit Eilat (Izrael) i Alenka Gregorič (Sovenija), koji se večeras (19) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otvara u Muzeju istorije Jugoslavije, u beogradskoj Botićevoj ulici broj 6.

Učesnici 52. Oktobarskog salona su: Jan Fabr, Damir Avdić, „Art klinika", Josi Atja & Itamar Roze, Jael Bartana, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Nemanja Cvijanović, Vuk Ćosić & Irena Vele, Rod Dikinson, Mikos Erhard & Litle Varsov, „Etcétera”, Ibro Hasanović, IRWIN, Kaled Džarar, „Kiosk”, Kontekst kolektiv, Mladen Miljanović, Avi Mograbi, Darinka Pop-Mitić, Vahida Ramujkić, Katerina Šeda, Nebojša Šerić Shoba, Imogen Stajdvorti, Milica Tomić, „Urtica”, Amir Jaciv, Akram Zatari, Katarina Zdjelar, Artur Žmijevski, Rabih Mroe.

Preporučujemo

1. Milica Tomić, „Kontejner - Fotografija drugim sredstvima / Indeks permanentnog rata”

(video rad)

2. Jael Bartana, „Divlje seme”, 2005. (video-zvučna instalacija)

3. Josi Atja i Itamar Roz, „Darfur”, 2008. (video-rad)

4. Jan Fabr, „I let myself drain”, 2007. (instalacija)

5. Artur Žmijevski, „Ponavljanje”, 2005. (video-rad)

O njima, ponaosob, pisaćemo opštirnije, a sada ukratko: njihove teme, ugrubo, mogu se podvesti pod odrednicu odgovornost/konformizam, odnosno neodgovornost/nekonformizam.

Na primer, u radu „Kontejner - Fotografija drugim sredstvima / Indeks permanentnog rata”, koji je rekonstrukcija zločina koji se desio na severu Avganistana u novembru 2001, Milica Tomić se bavi pitanjima kolektivne krivice, odnosno rekonstrukcijom i kontekstualizacijom zločina protiv čovečnosti.

Kao što znamo, delatnost grupe „Art klinika” zasnovana je na utopijskoj ideji da umetnost može lečiti i menjati svet, a kao odgovor na bolesno društvo

u kojem živimo. Rad Vahide Ramujkić „Istorije u raspravi” neposredno je fokusiran na problem pisanja i nastave istorije u osnovnim i srednjim školama

u eks-Jugoslaviji.

Za početak, skrećemo pažnju na video rad Artura Žmijevskog „Ponavljanje”. „Godine 1970. Filip Zimbardo koncipirao je Stanfordski zatvorski eksperiment.

Cilj eksperimenta bio je da istraži kako se grupa učesnika odnosi prema realnosti zatvorskog života.

U svom video radu 'Ponavljanje’ Žmijevski ponovo inscenira i dokumentuje Zimbardov zatvorski eksperiment. Žmijevski je objavio oglas u novinama u kom je čitaocima ponudio priliku da učestvuju u eksperimentu i da za to budu plaćeni na sat. 'Ponavljanje’ ima simboličku pozorišnu dimenziju: odvaja prošlost od svakog osećanja u pokušaju da podmladi stvarnost”, glasi objašnjenje rada u vodiču.

No, čujmo i objašnjenje teme u globalu od kustoskinja. Galit Eilat (jedan od osnivača Izraelskog centra za digitalnu umetnost Holon, trenutno na mestu kustosa istraživača u Vanabe muzeju u Ajdhovenu):

„Koncept je, preciznije, kako se postaviti prema onima koji nisu u prilici da budu odgovorni. Zato smo predvideli saradnju i s institucijama, poput CZKD, NVO, posredstvom radionica i diskusija, tako da 52. Oktobarski salon bude jedan veliki performans.”

Alenka Gregorič (bila je umetnička direktorka Škuc galerije u Ljubljani, od 2009. je umetnička direktorka Gradske umetničke galerije u Ljubljani):

„U fokusu je odgovornost onih koji produkuju savremenu umetnost i institucije kulture. Velika tema, a vremena malo. U pripremu Salona ušle smo u decembru 2010. I budžet je bio mali, ali smo ostale dosledne da umetnici svoje produkcije ne rade bez honorara. Veliki trud, a šta posle. Zato smo ugovorili gostovanje 52. salona u Ljubljani i zato sve ovo smatram zalogom za budućnost.”

Ovogodišnji Salon, koji traje do 4. decembra, u novembru će promovisati publikaciju s tekstovima i studijama koje potpisuje osmoro autora: Ivan Čolović, Lana Zdravković, Damir Arsenijević, dr Stef Skaljola, Noa Trajster, Branimir Stojanović, Ran Kasmi Ilan i Udi Edelman.

Impresum 52. „Oktobarca”

- Kustoskinje: Galit Eilat i Alenka Gregorič

- Autor vizuelnog identiteta: Mirko Ilić

- Arhitekta postavke: Oren Sagiv

- Osnivač i pokrovitelj: Grad Beograd (22 miliona)

- Podrška: Ministarstvo kulture (4 miliona)

- Prihod od karata namenjen akciji „Bitka za bebe”

Povezane vesti: Vreme je da se bolje upoznamo Oktobarski salon: Simulacije i eksperimenti

Nastavak na Blic...