Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dom uljane ptice
Kad iz neke od pećina na severu Južne Amerike po mrklom mraku, uz snažne krike, izleti veliko jato, neupućeni posmatrač pomisliće da je reč o još jednom staništu slepih miševa. Samo lokalno stanovništvo, ornitolozi i zaljubljenici u prirodu znaju da su ovi noćni letači zapravo – ptice. Poznate su pod imenima mali đavoli – dijablotini, ili uljane ptice, ali ih najčešće zovu gvačaro, prema imenu pećine u Venecueli u kojoj su otkrivene.
Žive u pećinama, provodeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dane spavajući, a tek predveče se bude i izleću u potragu za hranom. Mali đavoli nisu slepi, mada njihove oči koje svetle u mraku i nisu od velike koristi: tamo gde ne dopiru Sunčevi zraci vid nije potreban za opstanak. Umesto čulom vida, ove noćne ptice se služe eholokacijom. Isto kao i slepi miševi, one "vide" uz pomoć ultrazvuka: dok lete ispuštaju zvukove koji se odbijaju od okolnih predmeta, upozoravajući ih na prepreke. Sposobne su da lebde i prave oštre zaokrete dok lete, tako da lako prolaze kroz pećinske hodnike i izbegavaju udarce u stene.
Ove velike ptice dugačke su i do pola metra, dok im je raspon krila oko metar. Kljun im je povijen, kao kod ptica grabljivica, a krupne oči daju im zastrašujući izgled. Noge, koje su postavljene bliže prednjem delu tela, male su i gotovo beskorisne. Njihova jedina uloga je da omoguće pticama da se čvrsto uhvate za strme ispuste pećinskih stena.
Dijablotini žive u velikim kolonijama u kojima može biti i do 5.000 parova. Preko dana se odmaraju u tišini, pod pećinskim svodovima, u gnezdima napravljenim od ulepljenih biljnih vlakana ispljunutih posle obroka. U sumrak, posle buđenja, mnoštvo ptica upućuje se ka šumi kako bi se nahranile. Da bi se napunila guša, ponekad je potrebno preći dug put: šume su od pećina udaljene i do 150 kilometara. Pošto uljane ptice lete brzinom od dvadesetak kilometara na čas, tek pred zoru uspevaju da se vrate u svoja gnezda. Hrane se uglavnom voćem, a njihova omiljena hrana su plodovi uljane palme, koje u letu otkidaju sa grana.
Kada izaberu svoj par, sa njim ostaju do kraja života. Pare se duboko u pećini. Ženka u razmaku od oko pet dana snese dva do četiri jajeta, na kojima leži naizmenično sa mužjakom. Posle pet nedelja ispile se slepi goluždravi ptići. Mladunci odrastaju sporo, a gnezdo napuštaju tek posle četiri meseca. Sedamdesetak dana pošto se ispile, zahvaljujući obilju hrane koju im majka i otac donose, mladi dijablotini su prave debeljuce: teški su oko 600 grama – dvostruko teži od odraslih ptica. Zbog te osobine su i dobili ime uljane ptice, jer su ih južnoamerički Indijanci lovili, ubijali i topili masno tkivo sa njihovih nogu, od kojeg su dobijali ulje bez boje i mirisa, koje su koristili za pripremanje jela i kao gorivo za lampe. Ipak, zahvaljujući sujeverju Južnoamerikanaca i strahu koji ih je sprečavao da zalaze duboko u pećine, ove retke ptice su preživele do danas.
[objavljeno: ]
