Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Mar.2018, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokumentarac o prvom producentu na Balkanu
Na ovogodišnjem Festu predstavljen je dokumentarac "Botorići" Srđana Kneževića o prvom filmskom producentu na Balkanu, Svetozaru Botoriću, koji je producirao više od 20 dokumentarnih i dva igrana filma, a najpoznatiji od njih je "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" (1911).
Knežević, koji je radio u Kinoteci, čuo je za Svetozara Botorića, a onda se 1995. godine našao u Parizu i pošto je bio u kontaktu sa Nacionalnim kinematografskim centrom dobio je priliku da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uradi intervju sa njegovom ćerkom Stanicom Mihajlović.
Unuk Svetozara Botorića (1857-1916) Ljubomir Mihajlović je o filmu "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa", koji je producirao njegov deda, rekao da je to "srpsko blago".
"Ako neko bude želeo da vide na šta je ličila Srbija, kako se živelo u Beogradu pre Prvog svetskog rata kada se stvarala savremena Srbija i kada su ljudi sanjali, kao kralj Petar Prvi, da Srbija može da bude balkanska Švajcarska, treba da pogleda taj film", istakao je Mihajlović.
O svom dedi je rekao da je bio veliki rodoljub, domaćin i vizionar.
"Odmah je shvatio kako da iskoristi kinematografiju da budućim generacijama predstavi srpsku istoriju, srpske korene. Svi smo prolazni i treba da uradimo nešto što će ostaviti trag, a najbolji trag je o našim korenima, ono odakle dolazimo i kuda idemo", istakao je Mihajlović.
Knežević je objasnio da je osnova za dokumentarac bio njegov razgovor sa Stanicom Mihajlović, dve ili tri godine kasnije je snimio emisiju za serijal "Filmoskop", a iskoristio je i razgovor koji je vodio sa Radenkom Rankovićem, nekadašnjim profesorom Fakulteta dramskih umetnosti koji je mnogo znao o Botoriću.
Deo filma je i dokumentarni materijal o ostvarenjima koje je Botorić producirao, zatim intervjui sa istoričarima filma i učenicama Stanice Mihajlović i deo razgovora sa Ljubomirom Mihajlovićem.
Botorić je bio vlasnik Hotela Pariz u centru Beograda i 1911. je postao prvi filmski producent na Balkanu.
Nakon Drugog svetskog rata, komunistička vlast je proglasila Botorićevu porodicu "buržoaskom" i oduzela im imovinu, čak im zabranivši da nađu zaposlenje.
Botorićev sin je osuđen na 10 godina zatvora, a ćerka je sklonjena sa Muzičke akademije u Beogradu, gde je radila kao profesorka klavira.
Ona je pobegla u Pariz i tamo je nastupala kao pijanistkinja.
Godine 1995. dala je intervju Eriku Le Roju iz Nacionalnog kinematografskog centra (danas Nacionalnog centra za kinematografiju i pokretne slike - CNC) i Kneževiću.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
