Izvor: Blic, 03.Feb.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktore, pomozite mi, hoću dostojanstveno da umrem
Da li ste sigurni da želite da budete eutanazirani? Da li je ovo zaista vaš poslednji dan jer će ovo biti vaše poslednje piće? Kada ga popijete, spavaćete dva do pet minuta i potom ćete umreti - poslednje su reči koje čuje osoba koja se prijavi za eutanaziju od medicinske sestre, volontera u švajcarskoj grupi za eutanaziju „Dignitas", jedinoj u svetu koja i stranim državljanima bolesnim „na smrt" pomaže u samoubistvu.
Poslovanje „Dignitasa" je u Švajcarskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potpuno legalizovano donošenjem blagonaklonog zakona o eutanaziji. Isti zakon je inspirisao advokata Ludviga Minelija da u Cirihu osnuje grupu za eutanaziju, koja za članarinu od 70 evra obezbeđuje asistenciju u samoubistvu. Od osnivanja 1998. godine, kroz male i čiste sobe „klinike smrti" prošlo je više od 780 ljudi sa svih strana sveta, među kojima se našlo i dvoje Srba koji, doduše, nisu istrajali u svojoj nameri.
Iako bi se čin asistencije u samoubistvu u većini svetskih zemlja smatrao ubistvom, u Švajcarskoj je doveden na nivo prosperitetnog biznisa. Osnivač „Dignitasa" Ludvig Mineli smatra da su njihove usluge „humanitarni i prijateljski akt".
- Nikada nismo imali problema s policijom, jer švajcarski zakon dozvoljava eutanaziju ukoliko osoba koja je vrši nema nikakve lične koristi od toga. Jedino što naplaćujemo je članarina koja pokriva smeštaj i administraciju. Uostalom, klijent sam obavlja poslednji čin - gutanje smrtonosnog koktela - rekao je Mineli.
„Dignitas" je, inače, jedina od četiri švajcarske grupe za eutanaziju među čijom klijentelom se mogu naći ljudi sa svih svetskih meridijana. Ostale posluju samo sa Švajcarcima.
Međutim, većina stanovnika ove alpske zemlje je protiv razvoja „turizma smrti" u svojoj domovini. Razne grupe aktivista su se tokom poslednjih godina oštro protivile poslovanju „Dignitasa". Ključ njihove netrpeljivosti krije se u želji da izbegnu kategorizaciju Švajcarske kao zemlje za samoubistva.
- Smatramo da je „Dignitas" preterano nametljiv u želji da pomogne ljudima da samovoljno oduzmu sebi život. Ne želimo da ljudi dolaze u Švajcarsku da bi se ubili - rekla je Beatris Vertli, aktivista hrišćanskih demokrata u Švajcarskoj.
Uprkos tome, interesovanje za ovu vrstu „turizma" iz godine u godinu raste. Čak 196 ljudi je tokom prošle godine od „Dignitasa" zatražilo „pomoć u samoubistvu".
Jedan od njih bio je i Sid Robins iz Engleske, čija je supruga Dot bolovala od neizlečive bolesti. Kada je putem interneta saznao za „Dignitas", zajednički su krenuli da kuju plan za poslednje putovanje u Švajcarsku. Jedini problem je bio izvući suprugu iz doma za stare, u kome je čekala sigurnu smrt.
- Noć pre polaska oka nisam sklopio. Ranom zorom sam krenuo u Dotinu sobu i probudio je s poljupcem - rekao je Sid, koji je zbog nelegalnosti eutanazije u Britaniji svoju suprugu morao da kidnapuje iz bolnice. Ubrzo je avionom prebačena u Cirih, gde ju je sačekalo osoblje „Dignitasa". Tog jutra su poslednji put razgovarali.
Nekoliko dana kasnije od „Dignitasa" je dobio kompletan izveštaj o poslednjim satima života svoje supruge.
Procedura smrti
Kada se ispune svi pravni delovi procedure i kada pacijent priloži lekarske nalaze koji dokazuju da je neizlečivo bolestan, dolazi vreme za poslednje putovanje. Na Ciriškom aerodromu putnika namernika će sačekati medicinska sestra koja, zbog izbegavanja konflikta interesa, ne prima platu za svoje usluge. Ubrzo pacijenta prebacuju u prostoriju „Dignitasa" u kojoj će provesti poslednje sate svoga života. Kada potpiše dokumenta, medicinska sestra mu donosi smrtonosni napitak spravljen od vode i natrijum-petrobarbitala, koji deluje slično kokainu. Za samo nekoliko trenutaka pacijent tone u dubok san koji će ga odvesti u mirnu i bezbolnu smrt.
