Izvor: Blic, 21.Jun.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokle će kamate biti najviše u Srbiji
Isti kredit kod iste banke skuplji je u Srbiji nego u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Bankari se brane većim rizikom za poslovanje u Srbiji i strožom politikom centralne banke, što podržavaju i stručnjaci. Građanima to ne znači puno, posebno kada vide da su kamate za pojedine kredite u Hrvatskoj i BiH niže i iznad deset odsto.
Tračak nade za domaće stanovništvo moglo bi da bude odmrzavanja primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. To bi predstavljalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ubrzanje evropskih integracija, čime se poboljšava investiciona klima u Srbiji. Rizik kao uzrok većih kamata može biti donekle prihvaćen u slučaju Hrvatske, ali ne i BiH i Makedonije. Ali bankari se tu brane monetarnom politikom Narodne banke Srbije, koja je, istina, restriktivnija, ali samo zbog neodgovorne politike Vlade Srbije koja previše troši.
Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže da razlog viših kamatnih stopa domicilnih komercijalnih banaka u odnosu na zemlje u okruženju leži u višoj referentnoj kamatnoj stopi u odnosu na pomenute zemlje.
– Repo stopa NBS u poslednjem periodu je, istina, padala od visokih 18 odsto na trenutnih 13, ali referentne kamate zemalja, do juče tranzitornog lagera, uglavnom nisu u pomenutom periodu prelazile deset odsto. Pomenuta dvonedeljna repo stopa NBS determinišući je faktor cena plasmana domicilnih komercijalnih banaka – uverava Živanović.
Nizak kreditni rejting zemlje, prema njegovim rečima, takođe je razlog uvećanih cena kredita u Srbiji. Kreditni rejting naše zemlje ocenjen je sa BB, što bi značilo da smo zemlja rizična za dugoročno investiranje, više prikladna za kratkoročne i spekulativne plasmane. Pomenuti kreditni rejting zemalja u okruženju uključujući Makedoniju, Hrvatsku, Mađarsku je nešto viši.
– Treći razlog uvećanih kamatnih stopa jeste izbor neadekvatnog devizno-kursnog režima dinara koji predstavlja svojevrstan fiksirani devizni kurs u senci. Aktuelni devizno-kursni režim u očima komercijalnih banaka predstavlja devizno-kursni mehur koji sa sobom nosi latentni valutni rizik, što takođe povećava cenu bankarskih plasmana usled potencijalne erozije kupovne moći dinara. Izraženi devizno-kursni rizik utiče kako na cene dinarskih, tako i na cene deviznih kredita – smatra Živanović.
.jpg)
