Izvor: Blic, 07.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dojenje protiv alergija
Dojenje protiv alergija
Prvu kariku u lancu podizanja alergičnog deteta predstavlja nutritivna alergija novorođenčeta. Međutim, ta karika može da se pokida ako majka doji dete tokom prvih šest meseci života.
Za jedan od ključnih poteza koji roditelji uopšte mogu da preduzmu protiv alergija nadležna je majka i to u prvim danima nakon rođenja. Ona treba da doji bebu i da bude veoma istrajna u tome.
Postoji čitav niz teorija z tome zašto nezadrživo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << raste broj alerične dece. Izbacite zavese i tepihe, redovno provetravajte prostorije, zaboravite na krznene kapute, tapacirane fotelje i meke trosede, nabavite nepropusne jastučnice i čaršave otporne na grinje... to su saveti koji se ponavljaju roditeljima.
Prema nekim procenama, svako četvrto dete u Evropi. Alergije, koje su nekada bile sezonski i prolazni problem, prerasle su u pravu noćnu moru. Postoji i čitav niz teorija o tome zašto je to tako.
- Alergija se javlja kao reakcija na neku namirnicu, već u prvim mesecima života i praćena je crvenilom, pojavom plikčića na koži i svrabom. Vremenom evoluira u alergijski rinitis i astmu - objašnjava prof. dr Alesandro Fioki, dečiji alergolog u bolnici 'Mačedonio Meloni' u Milanu.
Nasledni faktor
Na pojavu alergija utiču kako genetski faktori, tako i faktori sredine u kojoj živimo. Na ove prve ne možemo da utičemo. Ako su majka ili otac alergični, dete ima za 30 odsto veće izglede da i samo pati od alergije. Taj rizik se povećava na 56 odsto ako su oba roditelja sklona alergiji.
- Higijenska teorija kaže da deca ređe pate od infekcija i da su podložnija alergijama zato što žive u gotovo sterilnoj sredini, koriste antibiotike i redovno se vakcinišu - kaže imunolog dr Marija Bardare. - Razlog je biološke prirode. Osnovne ćelije imunološkog sistema su T1 i T2. Ove prve stupaju u akciju protiv mikroorganizama, dok ove druge aktiviraju alergijsku reakciju. Da bi organizam bio dobro zaštićen, potrebno je da ove ćelije budu u ravnoteži, ali su zbog 'manjka' infekcija ćelije T2 odnele prevagu.
- Šta može da se preduzme? Lekari preporučuju da majke duže doje dece i da im omoguće da žive u zdravoj sredini i savetuju da se lekovi primenjuju samo onda kad je to zaista potrebno - ističe dr Fioki. - Prvu kariku u lancu predstavlja nutritivna alergija novorođenčeta, a ona može da se pokida ako majka doji dete tokom prvih šest meseci života.
Za alergijsku reakciju su odgovorne belančevine iz kravljeg mleka, prvenstveno betalaktoglobulin. Majka, međutim, štiti dete od virusnih i bakterijskih infekcija, tako što proizvodi specifične imunoglobuline koji do njega dolaze preko placente (dok je u utrobi) ili preko mleka.
- Tako se odlaže unošenje spoljnih alergena i otklanja opasnost. Ako dete ima prve znake ekcema, treba se obratiti nekoj specijalizovanoj ustanovi da bi se sprečio razvoj astme - dodajte prof. dr Alesandro Fioki, dečiji alergolog. CDC/GB
