Izvor: Blic, 11.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dojenje je prva zaštita
Dojenje je prva zaštita
Izbacite zavese i tepihe, redovno provetravajte prostorije, zaboravite na krznene kapute, tapacirane fotelje i meke trosede, nabavite nepropusne jastučnice i čaršave otporne na grinje... To su pravila kojih treba da se pridržavaju roditelji dece koja pate od alergija. A takvih je sve više. Prema nekim procenama, svako četvrto dete u Evropi spada u tu kategoriju. Alergije, koje su nekada bile sezonski i prolazni problem, prerasle su u pravu noćnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moru. Postoji čitav niz razloga zbog kojih nezadrživo raste broj dece koja pate od alergija. Postoji i čitav niz teorija o tome zašto je to tako.
Alergije i nasleđe
'Alergija se javlja kao reakcija na neku namirnicu već u prvim mesecima života i praćena je crvenilom, pojavom plikčića na koži i svrabom. Vremenom evoluira u alergijski rinitis i astmu', objašnjava prof. dr Alesandro Fioki, dečiji alergolog u bolnici 'Mačedonio Meloni' u Milanu.
U Evropi se u 80 odsto slučajeva astma javlja pre šeste godine života. Da li to znači da su alergije praktično neizbežne? 'Ne', tvrdi dr Fioki. 'Na pojavu alergija utiču kako genetski faktori, tako i faktori sredine u kojoj živimo. Na ove prve ne možemo da utičemo. Ako su majka ili otac alergični, dete ima za 30 odsto veće izglede da i samo pati od alergije. Taj rizik se povećava na 56 odsto ako su oba roditelja sklona alergiji. Što se tiče sredine u kojoj dete živi, situacija je drugačija.
Danas je sve manje porodica sa dvoje i više dece, a studije pokazuju da kod jedinaca verovatnoća da budu alergični iznosi 25 odsto, dok kod najmlađeg deteta u porodici sa troje dece taj rizik opada na 18 odsto. Kako to? Izgleda da deca koja nisu izložena opasnosti od infekcija ne podstiču dovoljno svoj imunološki sistem i zato češće pate od alergija.
Opasna čistoća
Kad je reč o uzorcima alergija, stručnjaci iznose još neke teorije. 'Počev od takozvane higijenske teorije. Pošto žive u gotovo sterilnoj sredini, koriste antibiotike i redovno se vakcinišu, deca ređe pate od infekcija i podložnija su alergijama', kaže imunolog Marija Bardare. 'Razlog je biološke prirode: osnovne ćelije imunološkog sistema su T1 i T2. Ove prve stupaju u akciju protiv mikroorganizama, dok ove druge aktiviraju alergijsku reakciju. Da bi organizam bio dobro zaštićen, potrebno je da ove ćelije budu u ravnoteži, ali su zbog manjka infekcija ćelije T2 odnele prevagu.' Preti i klima
Neki optužuju i klimu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Evropi se period širenja polena u poslednjih 20 godina produžio za 10 dana - zbog viših temperatura, koje su posledica efekta staklene bašte, proleće sada ranije počinje, a leto duže traje.
'Ova teorija je delimično tačna, ali i pogrešna', kaže Marija Bardare. 'Porast alergija se beleži u čitavom zapadnom svetu, uključujući i oblasti sa potpuno različitom klimom.' Šta da preduzmete
'Lekari preporučuju da majke duže doje decu i da im omoguće da žive u zdravoj sredini i savetuju da se lekovi primenjuju samo onda kad je to zaista potrebno', kaže dr Fioki. 'Prvu kariku u lancu predstavlja nutritivna alergija novorođenčeta, a ona može da se pokida ako majka doji dete tokom prvih šest meseci života.
Za alergijsku reakciju su odgovorne belančevine iz kravljeg mleka, prvenstveno betalaktoglobulin. Majka, međutim, štiti dete od virusnih i bakterijskih infekcija tako što proizvodi specifične imunoglobuline koji do njega dolaze preko placente (dok je u utrobi) ili preko majčinog mleka. 'Tako se odlaže unošenje spoljnih alergena i otklanja opasnost. Ako dete ima prve znake ekcema, treba se obratiti nekoj specijalizovanoj ustanovi da bi se sprečio razvoj astme', dodajte italijanski pedijatar. Kućni alergeni
Ali, ako nismo preduzeli sve ove preventivne mere, da li alergičnom detetu možemo da obezbedimo život u idealnim uslovima? Danas se trudimo da naš dom ima što bolju izolaciju, a to nije dobro.
'Kuća koja je potpuno zapečaćena idealno je mesto za grinje, koje se hrane mrtvim ćelijama kože, peruti i kose. Njihov mikroskopski sitan izmet, koji se nalazi u vazduhu, jedan je od glavnih uzroka alergijskog rinitisa i astme', kaže Adrijana Baljoni, profesorka Politehničke škole u Milanu.
Ako roditelji ne mogu da zaštite dete od kontakta sa spoljnim alergenima (polenom), mogu da ga zaštite od onih koji se nalaze u domaćinstvu, to jest od grinja i buđi, dodaje Baljonijeva.
'Dete koje je alergično na polen ima za 30 odsto veće izglede da postane alergično i na grinje u roku od dve godine posle prve alergijske reakcije. Nikad nećete uspeti da potpuno eliminišete grinje iz svog doma, ali njihovo prisustvo možete da svedete na najmanju moguću meru.'
CDC/GB Vaš cilj je kuća u kojoj nema kijanja
Šta treba a šta ne treba da radite da bi vaše dete lakše disalo. DA
- Provetravajte često prostorije, ali nemojte to da činite u sumrak i obavezno perthodno prekrijte krevet platnenim prekrivačem.
- Opredelite se za pod od mermera ili keramike ili za linoleum. Ako ste u mogućnosti, ugradite prozore sa filterom za vazduh.
- Koristite usisivač sa filterom koji sprečava rasipanje čestica usisane prašine.
- Temperatura u stanu treba da bude oko 20-21 stepen.
- Vlažnost vazduha treba da bude oko 50-60 odsto.
- Redovno čistite filtere u klima-uređajima i uređajima za regulisanje vlažnosti vazduha. NE
- Izbegavajte porozne materijale pošto apsorbuju prašinu i vlagu koje pogoduju grinjama.
- Izbegavajte tepihe, tapete, čupave sintetičke prekrivače...
- Izbegavajte roletne koje ne mogu da se peru.
- Nemojte da oblažete ili bojite zidove proizvodima biljnog porekla, pošto pogoduju razvoju buđi.
- Izbegavajte sveće koje neutrališu dim, pošto njihov miris može da iritira disajne organe.
- Izbegavajte kućne ljubimce i biljke.
