Izvor: Blic, 29.Avg.2012, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dojče banka: Rast javnog duga na Zapadnom Balkanu
Prosečan nivo javnog duga u zemljama Zapadnog Balkana do kraja 2012. povećaće se na 48 bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa relativno umerenog nivoa od 34 odsto BDP pre početka ekonomske krize, ocenila je Dojče banka.
Kako se navodi u avgustovskom istraživanju Dojče banke, većina zemalja regiona će zbog toga morati da se usredsredi na fiskalnu konsolidaciju, osim Makedonije, koja jedina ima prostor da ublaži fiskalnu politiku.
Manevarski prostor monetarne politike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i politike kursa istovremeno je dodatno ograničen, ocenili su analitičari Dojče banke i dodali da razvoj dešavanja u Srbiji ilustruje uskost prostora za promenu politike.
Navodi se da je i pored najave nove koalicione Vlade u Srbiji da će proritet imati
Povlačenje banaka
malo verovatno
Iako postoji rizik da će se ubrzati smanjenje zaduženosti i povlačenje evropskih banaka sa tržišta zemalja Zapadnog Balkana, analitičari Dojče banke smatraju da je to malo verovatno. Kao razloge navode da su, uprkos rastu problematičnih kredita, bankarski sektori zemalja regiona u relativno dobrom stanju, odnosno dobro kapitalizovani i profitabilni, posebno u Hrvatskoj i Srbiji, kao i da su portfelji banaka-ćerki u regionu mali u poređenju sa matičnim bankama.
ekonomski rast, dinar rekordno oslabio zbog zabrinutosti investitora oko fiskalne konsolidacije i utiska da novi Zakon o Narodnoj banci Srbije smanjuje nezavisnost te institucije.
Kao odgovor na ta dešavanja, centralna banka je povećala referentnu kamatnu stopu, a Vlada Srbije se obavezala da smanji budžetski deficit ispod četiri odsto BDP-a u 2013. i zatraži novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Kako se dodaje u izveštaju Dojče banke, zemlje Zapadnog Balakana bi pored direktnih kanala prenošenja krize iz evrozone kroz ekonomske i finansijske veze mogle da budu izložene i indirektnim rizicima prenosa krize.
Visok nivo duga izlaže zemlje regiona riziku od prelivanja krize posebno u slučajevima visokog spoljnog duga ili kratkog roka dospeća zaduženja, kao i velikog dela zaduženja u stranoj valuti, a postoji i kamatni rizik zbog rastućih troškova zaduživanja.
Dojače banka je navela da je sa izuzetkom Albanije i Bosne i Hercegovine, stalno prisutni deficit tekućeg plaćanja doveo do relativno visokog nivoa spoljnog duga, posebno u Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji.
Nivo duga u stranoj valuti je takođe visok i čini više od 50 odsto ukupnog zaduženja privatnog sektora u regionu i više od 70 odsto kredita u Albaniji, BiH i Hrvatskoj, što ih čini ranjivim na slabljenje valuta.
Dojče banke je ocenila i da postoje znaci da napetost u evrozoni povećava troškove zaduživanja na Zapadnom Balkanu.
Analitičari "Dojče banke" su ocenili i da se u bankarskom sektoru regiona može očekivati postepeno smanjenje zaduženosti i nastavak ograničenosti rasta kredita stopom rasta domaće štednje.
Povezane vesti: Šoškić: Povećanje učešća oboriće kamate
