Izvor: RTS, 24.Nov.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodine inflacija od 6 do 10 odsto
Narodna banka Srbije najavljuje za iduću godinu inflaciju od šest do deset odsto. Ne može se predvideti kretanje deviznog kursa. Svetska ekonomska kriza najviše će se odraziti na privredu, rečeno je povodom prezentacije izveštaja NBS o inflaciji.
Iako je zvanični srednji kurs danas niži u odnosu na petak i iznosi 87,77 dinara za evro, u međubankarskom trgovanju devizama dinar ponovo slabi.
Sutrašnji srednji kurs će biti dinar veći i iznosiće oko 88,76 dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za evro.
Narodna banka Srbije će monetarnu politiku u idućoj godini prilagođavati ciljanoj ukupnoj iflaciji u rasponu do šest do 10 odsto, rekao direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić.
Hinić je, na okruglom stolu povodom prezentacije izveštaja NBS o inflaciji, rekao da NBS i Vlada Srbije uskoro treba da potpišu memorandum kojim će se prezicirati njihova odgovornost u postizanju ciljanog rasta potrošačkih cena.
Za ovu godinu NBS je predvidela baznu inflaciju koja se odnosi na cene koje se slobodno formiraju - u rasponu od tri do šest odsto, ali je ona, prema rečima Hinića, iznad očekivanja.
Rast cena posledica je velikih inflatornih očekivanja izazvanih svetskom finansijskom krizom i poskupljenja električne energije.
Hinić je rekao da pojeftinjenje naftnih derivata na svetskom tržištu nije uticalo na snižavanje cena u Srbiji.
Neizvesno kretanje kursa
NBS, prema rečima Hinića, ne može da predvidi kretanje deviznog kursa u narednom periodu, ali je izvesno da će to zavisiti od ekonomskih dešavanja u zemlji.
"Dinar je od oktobra oslabio u odnosu na evro za 13 odsto, a u odnosu na dolar 24 odsto", rekao je Hinić i objasnio da je to posledica povlačenja devizne štednje, smanjenja likividnosti na finansijskom tržištu, rasta premija rizika i velike traženje za devizama.
Centralna banka je u oktobru i novembru prodala 471 milion evra da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije deviznog kursa, podsetio je Hinić i naglasio da se na kraći rok ne može očekivati da NBS smanji referentu kamatnu stopu.
Izvesnije da će referentna kamatna stopa biti povećana ili ostati 17,75 odsto.
Iz banaka povučeno milijardu evra štednje
Ekonomista Stojan Stamenković je ukazao da je bilo očekivano da će, zbog negativnog iskustva iz prošlosti, građani da povlače devizne štedne uloge , plašeći se posledica svetske finansijske krize.
Iz banaka je povučena štednja u vrednosti od oko milijardu evra.
Svetska finansijska kriza u Srbiji će se, kako je rekao Stamenković, najviše odraziti na privredu, pre svega na smanjenje izvoza zbog nedostatka investicija iz inostranstva i nemogućnosti dobijanja novih pozajmica.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić je ocenio da bi ekonomskoj situaciji u Srbiji više podogovalo da se devizni kurs slobodno formira, umesto što na njega utiče NBS prodajom deviznih rezervi.
Zamenik predsednika Izvršnog odbora "Rajfajzen banke" u Srbiji Zoran Petrović je rekao da bi podizanju likvidnosti banaka doprinelo snižavanje devizne obavezne rezerve.
Petrović je dodao da je Vlada Srbije trebalo da novim aranžmanom sa MMF-om ugovori povlačenje iznosa većeg od 520 miliona dolara, koji bi mogao da se koristi za ublažavanje negativnioh efekata svetske finansijske krize.
"Nadam se da Vlada Srbije ima pripremljen paket mera u slučaju da kriza potraje", rekao je Petrović.
