Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Jan.2016, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Događaji koji su obeležili 2015. u Srbiji (FOTO)
Godina na izmaku je bila sve, samo ne dosadna u Srbiji. Evo i liste od deset najvažnijih događaja u Srbiji u 2015. godini, po izboru Novinske agencije Beta.
OTVARANJE PREGOVORA
Foto: Beta/European Council
Srbija je 14. decembra, gotovo dve godine nakon formalnog pokretanja pristupnih pregovora sa EU, otvorila i prva dva poglavlja, 32 posvećeno finansijskoj kontroli i 35 – ostala pitanja, u kojem će se pratiti napredak u normalizaciji odnosa >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sa Kosovom. Otvaranje poglavlja konkretno donosi veći fokus na primenu propisa usvojenih za usklađivanje sa EU i utvrđivanje rokova za usvajanje evropskih standarda. Pregovori su zvanično otvoreni na međuvladinoj konferenciji u Briselu 21. januara. Skrining, odnosno pregled zahteva EU u svakom od poglavlja pojedinačno i trenutnog stanja u Srbiji, završen je u martu 2015, a Srbija je još u maju 2014. dobila prvo “zeleno svetlo” za otvaranje poglavlja, za poglavlje 32 o finansijskoj kontroli. Međutim, čekalo se da Srbija ispuni uslove za otvaranje poglavlja o vladavini prava, 23 i 24, koja imaju poseban značaj u pregovorima zemalja na Zapadnom Balkanu. Ovakav pristup, uveden zbog iskustva EU da su ova poglavlja posebno teška za zemlje kandidate, podrazumeva da se ova poglavlja otvaraju među prvima i zatvaraju među poslednjima. Ona do sada nisu mogla biti otvorena jer je dugo trajala izrada akcionih planova koje je Brisel postavio kao uslov za otvaranje. U slučaju Srbije poseban značaj ima i poglavlje 35 – ostala pitanja, u kojem Srbija obrađuje normalizaciju odnosa sa Kosovom. U ovom pogledu kao ključni korak za odobrenje za otvaranje pregovora smatra se sporazum Beograda i Prištine iz avgusta 2015. u četiri oblasti, uključujući o Zajednici srpskih opština i dodeli međunarodnog pozivnog broja Kosovu. Ovo je istaknuto i u Odboru za evropska pitanja nemačkog Bundestaga krajem novembra, kada je Nemačka zvanično dala zeleno svetlo za otvaranje poglavlja sa Srbijom. O otvaranju poglavlja moraju se složiti sve zemlje. Nemački parlament od 2013. ima pravo da učestvuje u odlukama svoje zemlje o evropskim pitanjima.
MINISTARSKA KONFERENCIJA OEBS
Foto: Beta/Miloš Miškov
Beograd je u decembru bio domaćin 22. ministarske konferencije OEBS na kojoj su se okupili šefovi diplomatija i visoki zvaničnici 57 zemalja članica i 11 partnerskih zemalja, među kojima i američki državni sekretar Džon Keri, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i visoka predstavnica EU Federika Mogerini. Glavne teme dvodnevnog skupa bile su zajednička borba protiv terorizma, kriza u Ukrajini i izbeglička kriza koja pogađa Evropu, a posebno zemlje duž balkanske rute. Sastankom u Beogradu Srbija je zaokružila jednogodišnje predsedavanje OEBS-u, uz nepodeljna priznanja da je doprinela ublažavanju ukrajinske krize, ali i pohvale za reforme koje sprovodi i jačanje saradnje u regionu. Učesnici skupa pozvali su na jednistvo u rešavanju gorućih pitanja od borbe protiv terorizma i rata u Siriji, preko krize u Ukrajini do migrantske krize, ali su izneli različita mišljenja o načinima za postizanje tih ciljeva.
BRISELSKI SPORAZUM
Beograd i Priština postigli su 25. avgusta u Briselu četiri sporazuma koje su zvaničnici Evropske unije označili kao ključna u normalizaciji odnosa dve strane, ali i kao neophodan uslov za nastavak evropskih integracija Srbije i Kosova. Tada su postignuti dogovori o Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO), elektroenergetici, telekomunikacijama i o uklanjanju prepreka na mostu koji deli Mitrovicu na srpski i albanski deo. Sporazum o ZSO izazvao je žestoke proteste kosovske opozicije koja je u nekoliko navrate aktivirala suzavac Skupštini Kosova kako bi iznudila poništavanje tog sporazuma i sporazuma o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom. Kako bi smirila tenzije kosovska predsednica Atifete Jahjaga je sporazum o ZSO predala na ocenu Ustavnom sudu Kosova na šta je Srbija oštro reagovala tvrdeći da je reč o kršenju dogovora iz Brisela.
PRESUDA DARKU ŠARIĆU
Specijalni sud u Beogradu osudio je 13. jula Darka Šarića iz Pljevalja na 20 godina zatvora zbog organizovanja šverca 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu. Članovi njegove organizovane kriminalne grupe osuđeni su na zatvorske kazne od 11 do 20 godina, a troje je oslobođeno optužbi. Šarić nije prisustvovao izricanju presude i sve vreme trajanja postupka negirao je krivicu. Obrazlažući presudu, sudsko veće istaklo je da su svi osuđeni bili svesni svoga dela i da su postupali s jednim ciljem - da ostvare finansijsku korist. Darko Šarić, u javnosti, prvi put se "pojavljuje" u oktobru 2009, kada su agencije prenele da je urugvajska policija zaplenila 2,8 tona kokaina na jahti "Maui", a u januaru 2010. za njim je raspisana međunarodna poternica. Protiv Šarića i još 17 okrivljenih u toku je još jedan postupak u Specijalnom sudu, zbog optužbi za pranje oko 22 miliona evra zarađenih prodajom kokaina.
PAD HELIKOPTERA
Devet meseci nakon pada helikoptera Vojske Srbije, u kojem je poginulo sedam ljudi, slučaj i dalje nema sudski epilog i sve je izvesnije da će najveća vazduhoplovna nesreća biti okončana samo disciplinskom odgovornošću po komandnoj odgovornosti ljudi iz vojske. Helikopter Mi-17 srušio je 13. marta oko ponoći u okolini aerodroma "Nikola Tesla" u Surčinu, po povratku iz Raške odakle je prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara. Poginula su četiri člana posade, dva medicinska radnika i beba. U javnosti se vodila rasprava o tome zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom a ne na vojni aerodrom u Batajnici ili helidrom na Banjici, kao i ko je i zbog čega odlučio da se leti za Beograd a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo. Za sada su komandant vazduhoplovstva i komandant 204. vazduhoplovne brigade kažnjeni zabranom napredovanja od jedne i dve godine dok je slučaj i dalje u predistažnoj fazi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
REHABILITACIJA DRAGOLJUBA MIHAILOVIĆA I MILANA NEDIĆA
Viši sud u Beogradu 14. maja doneo je odluku o rehabilitaciji komandanta četničkog pokreta (Jugoslovenske vojske u otadžbini) u Drugom svetskom ratu Dragoljuba Draže Mihailovića. Odlukom o rehabilitaciji poništena je presuda kojom je Mihailovć 1946. godine osuđen na smrt streljanjem zbog saradnje sa okupatorom u Drugom svetskom radu. Sud nije utvrđivao činjenicu da li je Dragoljub Mihailović ratni zločinac ili ne, već isključivo da li je imao fer i pravično suđenje. U istom sudu 7. decembra, sedam godina posle podnošenja zahteva, počeo je postupak rehabilitacije predsednika Vlade Srbije za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata Milana Nedića. Početak procesa rehabilitacije izazvao je velike polemike u javnosti - protivnici tvrde da se Srbija rehabilitacijom saradnika okupatora stavlja na stranu poraženih u ratu i obavlja reviziju istorije, dok drugi smatraju da je Nedića ubio komunistički režim i da je bez sudske odluke proglašen za kvislinga i ratnog zločinca.
UNESKO
Foto: Beta/AP
Tenzije u odnosima Srbije i Kosova uzburkala je i želja Kosova da postane član UNESKO. Beograd je žestoko lobirao protiv toga poredeći napade na pravoslavne crkve na Kosovu sa akcijama terorističke Islamske države. Kosovo je, ipak, uz snažnu podršku zapadnih država dobilo podršku Izvršnog odbora UNESKO i stiglo samo na korak od članstva u toj agenciji UN. Međutim, na kraju je Generalna skupština UNESKO 9. novembra odbacila inicijativu Kosova koje je umesto potrebnih 95 glasova dobila tri glasa manje. Nakon glasana, predsednik Vlade Kosova Isa Mustafa ocenio je da je Srbija vodila rasističku kampanju protiv Kosova, a opozicione stranke i pojedini analitičari tražili su prekid razgovora sa Srbijom zbog takvog odnosa Beograda. Sa druge stranke, premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se Srbija na sednici Generalne konferencije Uneska suprotstavila mnogo većim od sebe, koji nisu uspeli da je unize ni politički zgaze. Vučić je dodao da bi pitanje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama trebalo rešavati kroz dijalog.
PRIVATIZACIJA MEDIJA
Foto: Beta/Miloš Miškov
Privatizacija medija završena je 31. oktobra. Prema podacima Udruženja novinara Srbije, od 73 medija 34 su dobila novog vlasnika, 22 medija čekaju da budu privatizovani prenosom kapitala zaposlenima bez naknade, 13 će biti ugašeno, dok će četiri medija promeniti delatnost. Vladinom odlukom ugašeni su Radio Jugosavija i Novinska agencija Tanjug koja i nakon ukidanja emituje vesti. Zaposleni u medijima kojima pripada kapital bez naknade to pravo još nisu ostvaril zbog "oklevanja" odgovornih u Agenciji za privatizaciju da potpišu takvo rešenje, kako tvrde u ministarstvima kulture i privrede, pa je UNS zatražio od Vlade Srbije da do Nove godine ispuni odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima kojima se garantuje podela besplatnih akcija zaposlenima u medijim
SMENJIVANJE MINISTRA ODBRANE
Foto: Beta/Nenad Petrović
Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da potpredsednik njegove Srpske napredne stranke Bratislav Gašić više neće moći da ostane na funkciji ministra odbrane nakon seksističkog ispada sa novinarkom B92, ali na njegovo mesto još nije postavio novog prvog čoveka vojske. Gašić je u Trsteniku 6. decembra uvredio novinarku Zlatiju Labović rekavši joj da "voli novinarke koje lako kleknu", dok je ona klečala, prilikom uzimanja izjave, kako ne bi smetala kamermanima. Uvreda je izazvala brojne kritike novinarskih udruženja i javnosti, zbog čega je Vučić najavio da će Gašić otići iz ministarstva. Ipak, ostaje nejasno da li će on biti smenjen ili će dati ostavku kao i ko će ga zameniti na toj dužnosti. Vučić je u nekoliko navrata insistirao na tome da je njegova odluka neopoziva ali da nije imao spremnog kandidata da zameni Gašića jer nije očekivao da će se nešto slično dogoditi.
SUĐENJE ZA UBISTVO SLAVKA ĆURUVIJE
Suđenje za ubistvo novinara i vlasnika lista "Dnevni telegraf" Slavka Ćuruvije, posle 16 godina, počelo je 1. juna pred Specijalnim sudom u Beogradu. Za ubistvo Ćuruvije optuženi su načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu. Optuženi su negirali krivicu, tvrdeći da nisu umešani niti su organiziovali ubistvo. Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije, ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu.
