Izvor: Blic, 11.Dec.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodik forsira proveru narodne volje
Banjaluka - Ako visoki predstavnik Valentin Incko produži mandat stranim sudijama i tužiocima u pravosuđu BiH, zvaničnici RS najavljuju referendum na kojem bi se građani RS izjasnili da li su za njihov ostanak u BiH i nakon 31. decembra.
Ovu ideju saopštili su premijer RS Milorad Dodik, predsednik NS RS Igor Radojičić i srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, ali nisu objasnili kada bi referendum mogao biti sproveden. Istovremeno, u OHR nisu želeli da komentarišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „nešto što je hipotetičko pitanje”. „Naš odgovor je o tom potom”, kažu u OHR.
Predsednik NS RS Igor Radojičić podsetio je juče da je parlament RS ranijim zaključkom upozorio da bi eventualno nametanje odluke visokog predstavnika u BiH o nekom pitanju izazvalo raspravu narodnih poslanika i potencijalno dovelo do referenduma. „Kad je reč o referendumu, o bilo kojem pitanju u RS postoji Zakon o referendumu iz 1993. i postoje procedura i način na koji se on eventualno saziva i organizuje”, rekao je Radojičić, ali nije želeo da komentariše pojedinačna pitanja o kojima bi se eventualno izjašnjavalo na referendumu.
Njegov stranački kolega i član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović najavio je da bi, osim o odlasku stranih sudija i tužilaca, RS mogla da organizuje i referendum na kome bi se građani izjasnili o ulasku BiH u NATO.
„Mislim da ćemo u narednom periodu doći do važne odluke o tome. Potrebno je izjašnjavanje građana i mislim da nam se referendum o odlučivanju o NATO primiče”, rekao je Radmanović.
U SDS su ubeđeni da u SNSD pitanje referenduma više koriste kao političko sredstvo, nego što su zaista ozbiljni u nameri da ga i sprovedu, budući da su takvu mogućnost do sada mnogo puta najavljivali, ali je nisu realizovali. U SDS takođe smatraju da bi strane sudije i tužioci trebalo da odu iz BiH „jer je to deo napora da BiH dobije svoj potpuni unutrašnji i spoljni suverenitet”.
„Verujem da i većina građana u RS deli ovaj stav, ali pitanje je da li bi rezultati referenduma imali praktičnu primenu, jer odluke NS RS ničim ne obavezuju one koji se takođe pitaju u ovom slučaju, konkretno visokog predstavnika”, kaže poslanik SDS u NS RS Dušan Stojičić. On nije želeo da se upušta u ocene kako bi se rezultati eventualnog referenduma u RS o ulasku BiH u NATO mogli odraziti na taj proces, ističući kako je u ovom trenutku teško prejudicirati kakva bi bila odluka građana.
„Još je teže prejudicirati da li bi odluka imala praktične domete, budući da je to stvar spoljne politike, a što je u nadležnosti institucija BiH. Međutim, mehanizmi zaštite interesa RS u zajedničkim institucijama postoje, samo je pitanje da li se i koliko konzumiraju”, kaže Stojičić.
Odredbe Zakona iz 1993.
Prema Zakonu o referendumu iz 1993. parlament RS može odlučiti da raspiše referendum radi neposrednog izjašnjavanja građana o svakom pitanju iz svoje nadležnosti. Referendum se može raspisati radi prethodnog ili naknadnog izjašnjavanja građana. Predlog o raspisivanju referenduma može podneti predsednik RS, predsednik NS RS, Vlada i najmanje 20 narodnih poslanika. Od dana donošenja odluke o raspisivanju referenduma do njegovog održavanja ne može proći manje od 15 ni više od 30 dana. Pravo glasanja imaju građani koji imaju opšte biračko pravo. Odluka na referendumu, koja mora biti donesena natpolovičnom većinom ukupnog broja registrovanih birača, obavezujuća je i objavljuje se u formi zakona. NS RS formira komisiju za sprovođenje referenduma, koja sprovodi sve poslove u vezi sa referendumom i podnosi izveštaj NS RS.
.jpg)
