Izvor: Blic, 20.Nov.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodik: Osnov na kojem može da opstane BiH
Banjaluka - Bosna i Hercegovina 15. godišnjicu potpisivanja Dejtonskog sporazuma dočekuje politički razjedinjena i pod protektoratom međunarodne zajednice, ali i suočena sa iskušenjem drastične izmene samog mirovnog sporazuma. Bez obzira na sve dosadašnje pokušaje ustavnih promena, uglavnom pod patronatom međunarodne zajednice, čini se da su 15 godina posle sve glasniji zahtevi i na “domaćem terenu” za menjanje suštine samog mirovnog sporazuma.
Mada političari >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u RS zvanično tvrde kako je Dejtonski sporazum jedini mogući osnov postojanja i opstanka BiH, činjenica je da u načelnim dogovorima sa pojedinim političarima iz FBiH i sami pomalo "načinju” Dejtonski paket.
Istovremeno, pojedini analitičari ocenjuju da nije realno očekivati temeljnu reviziju Dejtonskog sporazuma ili Ustava BiH, jer ni "međunarodna zajednica nema snage da nameće radikalna rešenja, niti postoji saglasnost tri nacionalne elite u BiH za tako nešto”.
Predsednik RS Milorad Dodik smatra da je taj sporazum jedini mogući osnov postojanja i opstanka BiH i upozorava da bi "raspakivanje” ovog sporazuma značilo i "raspakivanje” BiH. Dodik smatra da je najveća kočnica napretka u BiH međunarodna zajednica, tj. OHR, i da česte intervencije visokih predstavnika u BiH umanjuju šanse za postizanje konsenzusa unutar države. "U brojnim slučajevima visoki predstavnik je postupao kao instrument samo jedne strane i politike. To nikome nije donelo koristi, već štetu svima”, smatra Dodik.
Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić rekao je da je BiH u postdejtonskom periodu napravila značajan iskorak, a dokaz za to su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, nestalno članstvo u Savetu bezbednosti UN, vizna liberalizacija... I Špirić, međutim, smatra da mnoge reforme nisu dale željene rezultate i da tu najveću odgovornost snosi međunarodna zajednica, koja je i insistirala na njima. Dok ambasador Ruske Federacije u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko ističe da je teško pronaći primer tako uspešnog mirovnog sporazuma kakav je Dejtonski, "koji je uspešno ispunio svoju ulogu”, u Međunarodnoj kriznoj grupi ocenjuju kako je Dejtonski sporazum ispunio samo osnovnu svrhu - zaustavio rat, ali da nije ispunio očekivanja da će doneti i dugoročnu političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost zemlje. Analitičar Međunarodne krizne grupe Srećko Latal smatra da odgovornost za to snose kako lokalni lideri tako i međunarodna zajednica koja je učestvovala u sprovođenju mirovnog sporazuma. Profesor Sveučilišta u Zagrebu Vlatko Cvrtila smatra da je Dejtonski sporazum odigrao značajnu ulogu u jednom vremenu, a da je za napredak zemlje potrebna njegova modifikacija.
- Međutim, za to ne postoji konsenzus, jer svako u tome vidi određeni gubitak, odnosno dobitak za "drugu stranu”. Međunarodna zajednica je u jednom trenutku bila nestrpljiva, ali sada se stiče utisak da je odustala od trajnih pritisaka na političke aktere u BiH da se napravi i minimalna promena koja bi omgućila funkcionisanje države - kaže Cvrtila.
Stručnjak za ustavno pravo Goran Marković smatra da nije realno očekivati temeljnu reviziju Dejtonskog mirovnog sporazuma, a posebno ne veruje u mogućnost tzv. Dejtona dva, jer bi to vodilo produbljivanju političke krize koja u BiH traje već 15 godina. Komentarišući zahteve Hrvata u BiH za treći entitet, Marković je rekao da je teritorijalna prekompozicija zemlje moguća samo tako da se ostane u okviru odredbe Ustava po kojoj BiH čine RS i FBiH. "Promena je moguća prvenstveno u Ustavu FBiH tako da se smanji broj kantona ovog entiteta. Moguće rešenje je formiranje svega dva kantona u FBiH, od kojih jednog sa hrvatskom većinom”, zaključuje Marković.
Buha: Mnoge promene
Aleksa Buha, bivši ministar inostranih poslova RS i učesnik mirovnih pregovora u Dejtonu 1995, smatra da je ovaj sporazum bio dobro rešenje, jer je međunarodna zajednica konačno odlučila da stavi tačku na rat u BiH. Komentarišući zahteve Bošnjaka za reviziju Dejtonskog sporazuma, Buha je rekao da bošnjački zvaničnici traže reviziju od samog početka i da revidiraju sve ono što se odnosi na prava druga dva naroda. "Verujem da bi bošnjačka strana bila nezadovoljna i da je BiH ostala”, rekao je Buha, ocenjujući da se mnogo promena desilo poslednjih 15 godina, jer je preneseno više od 60 nadležnosti sa entiteta na nivo BiH.
