Izvor: Blic, 30.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodik: Ako ne bude Srpske, nema ni BiH
Širom Republike Srpske juče su održani mirni protesti povodom poslednjih nametnutih odluka visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka kojima je promenjen način odlučivanja u Savetu ministara BiH i Poslovnik o radu državnog parlamenta. Ma kakav stav o Lajčakovim merama definitivno zauzme Skupština RS, analitičari se slažu u jednom: ukoliko se hitno ne smanje tenzije u Bosni i ne nađe pravi pristup za ublažavanje osećaja među Srbima u RS da im se autonomija koju uživaju u skladu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa Dejtonskim sporazumom stalno dovodi u pitanje, mogu uslediti nesagledive posledice.
Sagovornik „Blica", dobar poznavalac situacije u čitavom regionu, kaže: Ako se situacija u BiH ne stabilizuje, Srbi mogu posegnuti za istovetnim rešenjem koje za decembar najavljuju i kosovski Albanci, iako je u ovom trenutku pominjanje bilo kakve sličnosti između RS i Kosova za lidere Srpske zabranjena tema.
Sa jedne strane, nesumnjivo je da Lajčak svojim merama uz saglasje EU i SAD disciplinuje RS i stezanjem uz seriju nediplomatskih izjava upravo ide na to da srpske lidere obeshrabri na bilo kakvu pomisao o sličnostima rešenja sa onim predviđenim za Kosovo. Sa druge strane, naš sagovornik upozorava, da ovakva politika u ovom trenutku stvara dodatnu koheziju unutar celokupnog srpskog korpusa i da osionost može rezultirati opštom nestabilnošću.
Da se događanja u RS pomno prate u Briselu svedoči i izjava nemačkog ambasadora u BiH Mihaela Šmunka da međunarodna zajednica ima spreman paket mera koje će sprovesti ako dođe do dalje radikalizacije stanja u BiH.
„Mislim da nije tajna da uvek imamo paket mera i da se one koriste od situacije do situacije. Imamo konkretne mere i znamo kad ih treba upotrebiti. Ocenjujući da „ne treba ići tako daleko kako bi se ove mere primenile", on je naveo da političari u RS i Narodnoj skupštini treba „dobro da promisle" o predlozima koje je već dao visoki predstavnik Miroslav Lajčak da se situacija smiri.
Centralni protestni skup održan je na Trgu Krajine u Banjaluci, na kojem se okupilo nekoliko hiljada građana noseći slike ruskog predsednika Vladimira Putina i transparente sa natpisima: „Ne damo Srpsku", „Evropu za Srpsku", „Dajem Bosnu za Srpsku"..., a povremeno je i uzvikivano: „Hoćemo referendum".
Proteste koje je organizovao Srpski pokret nevladinih asocijacija (SPONA), podržali su i vodeći političari RS koji su se takođe obratili okupljenim građanima.
„Odluka visokog predstavnika Miroslava Lajčaka je nepotrebna i doživljavamo je kao prevaru. Ako je ne promeni, Savez nezavisnih socijaldemokrata će otići u opoziciju i izaći iz izvršne vlasti na državnom nivou", poručio je premijer RS i lider SNSD Milorad Dodik.
On je rekao da „nema BiH ako nema RS" i pozvao političare u Sarajevu da prihvate ravnopravno RS kako bi njeni građani prihvatili BiH. Rame uz rame sa vlašću juče su po prvi put bile i opozicione stranke u RS. Lider Srpske demokratske stranke Mladen Bosić pozvao je Narodnu skupštinu RS da zatraži povrat prenesenih nadležnosti sa RS na nivo BiH i pozvao Srbiju da pokrene pitanje zaštite Dejtonskog mirovnog sporazuma.
„Ovo je prvi skup bez grba i himne RS i to dovoljno govori u kakvom stanju se nalazi RS. Mnoge nadležnosti su prenesene na nivo BiH mimo volje naroda RS i njenih političara. Sve je urađeno pod pretnjom i pritiskom, a to ne može biti validno i zato tražimo da se RS vrate oduzete nadležnosti", rekao je Bosić.
Inače, poslednje mere Miroslava Lajčaka usledile su nakon neuspeha domaćih političara da se dogovore u vezi sa reformom policije. Mada Lajčak tvrdi da njegove mere nisu „osveta" za neuspeli dogovor, većina političara RS je ubeđena da su nametnute odluke „kazna" za prvobitni krah ove reforme i odgađanja potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Ipak, sasvim neočekivano i u vreme najdublje krize u BiH od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, lideri šest vodećih stranaka u BiH sastali su se prekjuče u Mostaru i potpisali deklaraciju o reformi policije koja podrazumeva poštovanje tri zadata evropska principa u budućem ustrojstvu policijskih snaga. U Dodikovom SNSD smatraju da je najvažnija odrednica deklaracije da će se u procesu policijske reforme poštovati ustavna matrica BiH. „To je garancija da će, dokle god u Ustavu BiH postoji RS, postojati i policija RS", kažu u SNSD.
Protesti su organizovani juče i u ostalim gradovima RS, Foči, Trebinju, Prijedoru, Modriči, Bijeljini...
Vlada RS: Narušeni ustavni principi
Posebna sednica Skupštine RS na kojoj je trebalo da bude usvojen stav o poslednjim odlukama visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka prekinuta je sinoć, a nastavak je zakazan za danas u 11 sati. Predsednik Narodne skupštine Igor Radojičić rekao je da će u toku noći šefovi poslaničkih klubova nastaviti sa usaglašavanjem jedinstvenog teksta zaključaka skupštine. Premijer RS Dodik pozvao je Skupštinu da ne prihvati odluke visokog predstavnika Miroslava Lajčaka i proglasi ih štetnim po vitalni interes ne samo srpskog, nego i svih drugih naroda u BiH. Dodik je predložio da parlament proglasi narušavanje Dejtonskog sporazuma, dejtonskog balansa i Ustava BiH. Vlada RS je juče konstatovala da su izmenama zakona o Savetu ministara i poslovnika o radu državnog parlamenta narušeni ustavni principi o zastupljenosti i odlučivanju konstitutivnih naroda. Vlada je preporučila Skupštini da konačne stavove i odluku o odlukama visokog predstavnika Lajčaka utvrdi i donese posle sednice Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIC), zakazane za danas i sutra.
Lajčakove mere o Savetu ministara
Izmenama načina glasanja u Savetu ministara BiH predviđeno je da se odluke koje mora da potvrdi državni parlament donose prostom većinom koju čine prisutni ministri koji glasaju, za razliku od dosadašnje prakse da se odsutnost ministra računa kao glas protiv. Propisano je i da se sednice obavezno održavaju jednom sedmično, uz striktno propisane izuzetke, kao i da zamenik ministra (koji je uvek iz drugog naroda), može da menja ministra i da se njegov glas računa u većinu, ali u slučaju kad se traži konsenzus, taj glas se ne smatra glasom nekog od konstitutivnih naroda. Izmene u radu državnog parlamenta odnose se takođe na utvrđivanje proste većine na osnovu broja prisutnih poslanika, što i propisuje Ustav BiH, za razliku od dosadašnje prakse da u tu većinu ulazi i jedna trećina poslanika iz svakog entiteta. U OHR tvrde da su na taj način poslanici iz jednog entiteta nepojavljivanjem mogli da blokiraju rad sednice, kao i da izmene znače da nijedna odluka ne može biti donesena prostom većinom ako su poslanici iz oba entiteta prisutni i koriste mehanizme enitetskog glasanja. Predstavnici iz RS, međutim, smatraju da bi ovakve izmene mogle da minimiziraju ulogu Srba u parlamentu, jer su Bošnjaci inače u većini.
