Izvor: RTS, 30.Mar.2011, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodatna pitanja Evropske komisije
Evropska komisija zatražila je od Vlade Srbije dodatne podatke o načinu finansiranja političkih stranaka, obračunavanju osnovice poreza na imovinu, korupciji u javnim nabavkama i o broju ljudi zaposlenih u državnom sektoru.
Vladi Srbije je iz Brisela stiglo ukupno 629 dodatnih pitanja u vezi Upitnikom Evropske komisije. Komisija je mahom zatražila dodatne informacije u vezi sa pitanjima na koje je Srbija dostavila odgovore 31. januara, ali ima i novih pitanja. Dodatna pitanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odnose se na većinu poglavlja iz Upitnika, prenosi portal EurAktiv Srbija.
Evropska komisija, koja bi u oktobru trebalo da da mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata, tražila je dodatne podatke o finansiranju političkih stranaka.
Prema Akcionom planu Vlade Srbije za sticanje statusa kandidata, zakon koji bi regulisao tu oblast, trebalo bi da bude donet do kraja marta.
Evropska komisija zatražila je podatak o tome koji procenat budžeta se odvaja za političke stranke, prema kojoj metodologiji Agencija za borbu protiv korupcije proverava izveštaje, koliko ljudi na tome radi i da li su obučeni, i koje su posledice u slučaju nedostavljanja izveštaja ili kršenja propisa na drugi način.
Tražene su i informacije o ograničenjima i propisima u vezi sa donacijama političkim partijama.
Jedno od dodatnih pitanja odnosi se na porez na imovinu koji naplaćuju lokalne samouprave - kako se procenjuje vrednost imovine i koliko je efikasna naplata.
Glomazna administracija
U dodatnim pitanjima sadržana je opaska da postoji veliki broj vladinih tela - ministarstava, administrativnih vlasti u ministarstvima, inspektorata i posebnih organizacija.
Evropska komisija je zapitala da li je za osnivanje tih tela potrebna odluka Skupštine Srbije, a zatražena je i informacija o broju državnih činovnika i ostalih zaposlenih u javnom sektoru.
Stručnjake Evropske komisije zanimalo je da li se zaštitnik prava građana bavi administrativnim žalbama na sudove - rokove i ponašanje sudija.
U vezi sa suzbijanjem korupcije tražene su informacije o konkretnim rezultatima i planovima - rokovima u strategiji za borbu protiv korupcije, kao i o konkretnim merama koje ministarstva pravde i unutrašnjih poslova preduzimaju, osim obuka i uspostavljanja ekspertskih grupa.
Traženi su i podaci o funkcionisanju Agencije za borbu protiv korupcije - o stručnosti i profesionalnom iskustvu osoblja i članova Agencije, o tome šta se događalo nakon što je Agencija utvrdila da postoji sukob interesa, i o saradnji Agencije sa uzbunjivačima i zaštiti koju im pruža.
Evropska komisija je zatražila i plan za završetak privatizacije, kao i podatke o dobiti ili gubitku državnih preduzeća u periodu od 2000. do 2009. godine.
Pitanje o Telekomu Srbije je u odeljku o konkurenciji, a Komisiju je zanimalo kakav je tok prodaje dela tog preduzeća.
Korupcija u javnim nabavkama?
U oblasti javnih nabavki, Srbija je dobila novo pitanje o tome da li postoje propisi o borbi protiv korupcije u domenu javnih nabavki.
Tražena je i informacija da li Srbija planira da, u svetlu potencijalnog dobijanja statusa kandidata, ukine preferencijalni status domaće privrede u javnim nabavkama.
Tražen je i plan na osnovu kojeg vlasti planiraju da do 2013. godine usklade sa EU davanje državne pomoći.
Evropska komisija je tražila i informacije o tome da li u Srbiji postoje propisi o ograničenju takozvane "kratke prodaje" hartija od vrednosti, koju često primenjuju špekulatori na tržištu i za koji se veruje da je doprinela finansijskoj krizi u svetu.
U oblasti elektronskih komunikacija Srbiji je postavljeno novo pitanje o preduzetim koracima da cene budu zasnovane na troškovima, kao i planovi za poboljšanje situacije u tom domenu.
Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracija saopštila je da će odgovori biti prosleđeni Briselu do uskršnjih praznika, odnosno do 24. aprila.
