Izvor: Večernje novosti, 20.Dec.2015, 11:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Doček, pa pravo u banku po brzi keš

PRED svaku Novu godinu, nedeljama unapred već počnem da se brinem da li ću uspeti da “namaknem” dovoljno para za doličan doček - da kupim poklone, uredim kuću, dopunim jelku novim ukrasima, napunim frižider i spremim prazničnu gozbu. Prošle godine za ovo sam morala da iskeširam bar 20.000 dinara. Ove godine ću izgleda i za mnogo manji “repertoar” morati da uzmem keš kredit, ili duboko zagazim u minus na karticama. Ovko priča Beograđanka Sandra Ilić (38), majka dvoje male dece. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Kako kaže, svaka Nova godina, umesto lepog raspoloženja i radosti, donese joj brige, a posle praznika probleme zbog ozbiljnih dugova i besparice. - Sa televizije smo svakodnevno kroz reklame bombardovani najpovoljnijim kreditima koje možemo da podignemo, kao i novim proizvodima, naročito igračkama u ponudi. Deca uveliko pišu svoje želje “Dedici”, ne sumnjajući ni trenutka da za čuvene “ho-ho” poklone zapravo plaćamo suprug i ja iz kućnog budžeta - nastavlja ova majka. - Vrhunac je bio kada sam ćerki pokušala da objasnim da ne traži od Deda Mraza da joj donosi tako skupe igračke kao što je trenutno aktuelna skalamerija iz seta “Zaleđeno kraljevstvo”, a ona mi odgovorila da ne brinem jer ne plaćam ja, nego igračke po narudžbini prave patuljci iz Laponije! Zašto se doček Nove godine sveo na trošenje preko mere, "stampeda" na tržne centre?IGRAČKE PAPRENE - ROĐENDANI i nove godine datumi su kada se deci po pravilu poklanjaju ozbiljniji, veći, odnosno skuplji pokloni, ali problem je što su igračke u Srbiji veoma skupe - kaže Soćanin. - Ono što kod nas košta od 10.000 do 20.000 dinara, što je minimalna cena za neke od tih traženijih marki i igračaka, bilo gde u inostranstvu jeftinije je najmanje 30 odsto. - Ovakvo praznovanje produkt je zapadne civilizacije i u njemu se izgubila praznična simbolika - kaže kulturolog dr Aleksandar Gajić. - Suština tradicinalnog obeležavanja u krugu porodice, okupljanja, topline, zamenjena je potrošačkom groznicom. Kako naš sagovornik kaže, velika potreba da za Novu godinu bude svega, da se istrošimo preko mere, zadužimo da bismo obezbedili poklone, veličanstven doček, vid je kompenzacije, da se sva “namicanja” u toku godine zamene sa nekoliko dana “bogatstva”. Pomama da se za tih nekoliko dana obezbedi izobilje nametnuta nam je kao još jedna marketinški podržana kampanja potrošačkog društva. - Suština praznika je tradicionalna nota koja se u ovakvom potrošačkom društvu potpuno gubi - kaže dr Gajić. - Magijsko prizivanje da će, ako se za sam doček i za ulazak u nastupajuću godinu ozbezbedi izobilje, i cela godina biti takva, nerealno je i skupo. Ne samo finansijski već i psihološki. Sa jedne strane imamo mučenje onih koji to ne mogu da obezbede, osećaj nemoći i slabosti, koji ljude nagoni da se zadužuju, da stvore raskoš. A zatim, u drugoj polovini januara i februara vidimo neku sasvim drugu sliku depresivnih, bezvoljnih ljudi, jer su istrošili više nego što imaju, a sada su se vratili u realnost. A to je bumerang efekat veštački kreirane potrošačke groznice. Po rečima Dragane Soćanin iz Udruženja “Roditelj”, najveći marketinški pritisak pred novogodišnje praznike trpe deca. A preko njih i roditelji. Kako kaže, sve više vremena i pažnje pridaje se kupovini i obilaženju tržnih centara, umesto da se slobodno vreme provede u krugu porodice i tako iskoriste slobodni dani. - Naročito danas, kada svi previše radimo i kada je vreme provedeno sa decom ono što najviše vredi - tvrdi naša sagovornica. BANKARI ZOVU - ČINjENICA je da se pred novogodišnje i božićne praznike i u vreme tradicionalnih srpskih slava potrošnja povećava, pa se klijenti češće tim povodom obraćaju bankama - kažu bankari. - Najčešći zahtevi se odnose na refinansiranje postojećih obaveza uz mogućnost dodatnog keša. Imajući u vidu upravo ovakve okolnosti, banke omogućavaju kreditne kartice sa kešom bez kamate i do tri meseca. Za vreme trajanja promotivne akcije “Brzi keš”, korisnici imaju mogućnost da podignu svoja raspoloživa sredstva sa svih bankomata u zemlji i inostranstvu bez obračuna kamate.

Nastavak na Večernje novosti...