Izvor: Glas javnosti, 09.Jan.2010, 07:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doček na srpski način privlači strance
„S Novim godom!“, „Feliz anjo Nuevo!“, „Hepi NJu jir!“, „Čestita Nova godina!“... odjekivalo je na trgovima i u kafanama širom zemlje u novogodišnjoj noći. Srbi se nisu bacili na ubrzani tečaj ruskog, španskog, engleskog ili bugarskog jezika da bi čestitali jedni drugima Novu godinu na svetskim jezicima, nego smo postali izuzetno primamljiva turistička destinacija za posetioce sa svih strana zemljine kugle.
- Oko 20.000 stranih gostiju boravilo je u našoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << tokom novogodišnjih praznika. Ova procena je izvršena na osnovu podataka o prošlogodišnjem boravku. Činjenica je da su u većem broju doputovali Rumuni, Bugari i Hrvati u odnosu na lane. Dva faktora su uticala na to - ekonomska kriza i preporuka Svetske turističke organizacije da se putuje po regionu. Pored toga, veća posećenost je i rezultat promocija koje je TOS imala u regionu - kaže LJiljana Cerović iz Turističke organizacije Srbije.
Božić proslavljen u krugu porodice
- Nismo očekivali veću posetu stranih turista tokom pravoslavnog Božića. To je, pre svega, praznik koji se slavi u krugu porodice, a i većina stranaca su katolici. Pre će biti da su naši građani, koji su spojili novogodišnje sa božićnim praznicima, iskoristili priliku da otputuju u inostranstvo - rekla je LJiljana Cerović.
Vrnjačka Banja je još jednom dokazala da s razlogom nosi titulu kraljice turizma jer su se u njoj uglavnom veselili stranci, a najviše ih je bilo iz nekadašnjih jugoslovenskih republika Makedonije, Hrvatske i Slovenije. Oduševljeni provodom i gostoprimstvom, najavili su da će i narednu „najluđu noć“ provesti u našoj zemlji. Pored Banje, strani posetioci su proveli novogodišnje praznike i u obodnim opštinama koje se graniče sa zemljama u susedstvu.
- Svakako da je dobro što dolaze, ali vrlo često kažu da novogodišnji doček ne predstavlja zaradu za one koji ga organizuju, već za ugostitelje i vlasnike hotela i motela - rekla je Cerovićeva, koja konkretnije podatke o finansijskom aspektu gostovanja stranaca nije mogla da da.
Najveći broj inostranih gostiju dočekao je 2010. godinu u Beogradu. Iako će se zvanični podaci o njihovom boravku obelodaniti tek krajem januara, nezvanične informacije ukazuju da je oko 15.000 ljudi doputovalo u našu prestonicu.
- Slovenci su stigli sa dva puna disko-voza i naš grad im je postao tradicionalna destinacija za doček. Dočekaju Novu godinu na ulicama i trgovima, jer su to navikli kod kuće, a onda krenu u obilazak po kafićima, restoranima, diskotekama. Poslednji dan boravka su uobičajeno posvetili razgledanju grada - kaže Dejan Veselinov iz Turističke organizacije Beograda.
NJegovu tvrdnju da se svake godine neka nova nacija zainteresuje za našu zemlju jeste činjenica da se na beogradskim ulicama tokom prazničnih dana mogao videti i nemali broj Engleza, Italijana, Rusa, Čeha, Nemaca, Španaca, pa čak i Japanaca. Prošetali su Ulicom otvorenog srca, Kalemegdanom, Zemunskim kejom, a Skadarliju najčešće opisuju kao ulicu iz bajke. Ono što ih najviše privlači jeste gostoljubivost po kojoj smo nadaleko poznati, vrhunska hrana, povoljne cene, reputacija Beograda kao grada koji nikad ne spava zbog brojnih klubova i splavova, a deo gostiju je došao da proveri da li su Srpkinje zaista među najlepšim ženama na svetu. Jedini minus koji su nam gosti upisali je zbog higijene, ekologije i nedostatka javnih toaleta.
- Iako svetska ekonomska kriza još uvek prošla, zabeležili smo izuzetno interesovanje stranaca. Lane ih je bilo 12.000, a za ovogodišnji doček više od 15.000 - kaže Veselinov.
Strani turisti su samo za prenoćište u hotelima i hostelima potrošili više od dva miliona evra. Tu su i boravišne takse, kao i dnevni troškovi tokom, najčešće, četvorodnevnog boravka. S obzirom da se zna da je grad za doček utrošio za oko četrdeset odsto manje sredstava u odnosu na prethodne godine, svega 22,5 miliona dinara, moglo bi se reći da je Beograd izuzetno profitirao i da željno iščekuje da ugosti još veći broj gostiju.
