Izvor: RTS, 03.Maj.2011, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrovoljačka, zločin bez kazne
U Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu obeležava se 19. godišnjica stradanja vojnika tadašnje Jugoslovenske narodne armije kada je ubijeno više od 40 vojnika i oficira. Za taj zločin još niko nije odgovarao.
Polaganjem cveća i paljenjem sveća, odata je pošta vojnicima i oficirima koji su, pre 19 godina, stradali u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.
Siniša Bojandić imao je 19 godina kada je 2. maja njegova jedinica poslana pred Dom JNA u Sarajevu da pomogne kolegama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje su napale Zelene beretke.
Kaže da nije tačno da su vojnici izazvali sukob jer se u Domu nalazilo samo šest vojnika koji su radili na održavanju. Međutim i oni su napadnuti na putu do Doma JNA.
Samo dan kasnije počelo je povlačenje vojske iz Sarajeva. U Dobrovoljačkoj ulici bio je Draško Đurić. Njega su tukli ali je, kaže, imao sreće i ostao živ. Vojnik koji je bio u automobilu iza njegovog je ubijen.
Napad na kolonu, koja se povlačila iz komande Druge vojne oblasti, izveli su pripadnici muslimanske Teritorijalne odbrane, policije i paravojnih formacija "Zelene beretke" i "Patriotska liga", kršeći dogovor o mirnoj evakuaciji.
Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u tom napadu ubijena su 42 pripadnika JNA i civila, među kojima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto.
Dan ranije, 2. maja 1992. godine, pripadnici vojnih i paravojnih formacija bosanskih muslimana napali su Dom JNA u Sarajevu i nekoliko drugih vojnih punktova u gradu i ubili 14 pripadnika JNA.
Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su, istog dana, na sarajevskom aerodromu zadržali muslimanskog vođu i Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji potpredsednika vlade Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.
Izetbegović je odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.
U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.
Mekenzi: Najgori dan u mom životu
Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnici, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.
Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca preprečilo je vozilo, odsekavši ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa samo pedesetak metara, muslimanske snage otvorile su vatru.
Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a, prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.
"Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju. Video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola", napisao je u svojoj knjizi, Čuvar mira - put u Srajevo, general Mekenzi.
Načelnik "plavih šlemova" zapisao je tada u svoju beležnicu: "Bio je to definitivno najgori dan u mom životu".
Za zločine u Dobrovoljačkoj ulici još niko nije odgovarao. Na osnovu Interpolove poternice iz Srbije u Londonu je uhapšen Ejup Ganić, ali je pušten na slobodu. Isto se dogodilo i sa Jovanom Divjakom.
