Izvor: Vesti-online.com, 16.Feb.2015, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobrotvori im promenili život

Iako ova porodica ne spada u štićenike Humanitarnog mosta, njihov vapaj za pomoć nismo mogli da odbijemo, pogotovo što su Stojanovići bili u izuzetno teškoj situaciji.

Drago nam je što nismo jedini koji su se odazvali na njihovu molbu jer su mnogi darodavci iz Srpske i zemljaci iz dijaspore od srca odlučili da pomognu ovim nesrećnicima, pa je Stojanovićima nedavno uključena struja, a dobrotvori iz Pelagićeva su obećali da će Stanko od iduće školske godine ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u školu, a ne u nadničenje.

Donatori su se još pobrinuli da Stojanovići dobiju drva i da ih imaju do kraja zime, a plaćaće im i račune za struju.

Bolesnom Gojku i njegovom nemoćnom 16-godišnjem sinu Stanku pomoć od dve anonimne donatorke od 100 australijskih dolara je od velikog značaja. Oni žive u tuđoj kući i tek nedavno su, i to posle pet godina provedenih u mraku, dobili struju i malo pažnje dobrih ljudi.

- Svako dobročinstvo, pa makar bilo oslonjeno samo na molitvu za naše bolje sutra, za nas dvojicu ima neprocenjivu vrednost - kaže otac Gojko, preuzimajući reč od skromnog i stidljivog 16-godišnjeg sina, koji je zbunjen činom plemenitih ljudi i njihovim pomaganjem, i jedva izgovara hvala...

- Činjenica je da su mediji potpuno promenili naš siromašni život. Od kada je u "Vestima" objavljena priča o našim teškoćama, pomoć je počela da stiže sa svih strana sveta. Ljudi sa raznih strana planete su saznali za naše nevolje i javljali se da bi nam pomogli da makar za nijansu bolje živimo. Evo, i ove gospođe iz Australije su zahvaljujući Humanitarnom mostu saznale za naše nevolje i muke. Hvala im što su i one svojom pažnjom i pomoći naš život učinile srećnijim i kvalitetnijim - kaže umornim, prerano ostarelim glasom Gojko.

- Ohrabreni smo pažnjom i svom mogućom pomoći koja je ušla u naš život i tako unela vedrinu i novi optimizam i snagu da se lakše izborimo sa nevoljama. Moje zdravlje, oštećeno u saobraćajnoj nesreći, takođe je krenulo nabolje - kaže Gojko i dodaje da mu je pomoć obećao i jedan advokat.

- Realan je i pametan taj predlog: "Bolje je da ti pomognem da dobiješ odštetu posle saobraćajne nesreće i da ti pomognem da dobiješ bar najminimalniju penziju, nego da ti dam novac", rekao mi je advokat i to je istina. Ma, da mi je 100-150 konvertibilnih maraka mesečno da pokrijem samo one najosnovnije troškove i potrebe u kući, bio bih presrećan. Ništa mi drugo ne bi trebalo - kaže skromni Gojko.

Sedamnaestog septembra prošle godine Gojko je vozeći se sa drugom doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Drug mu je poginuo, a on je preživeo, ali sa teškim povredama. Do tada je nekako još i uspevao da obezbedi hranu za sebe i sina nadničenjem, ali od tada mu narušeno zdravlje više ne dozvoljava da radi za dnevnicu.

- Posle te proklete saobraćajke smo ostali bez ikakvih primanja. Najgore od svega je to što sam posle nje apsolutno nemoćan za nadničenje i očajan sam. Stanko nije mogao ni u srednju školu samo zato što nemamo novca. Komšije su pomagale koliko mogu, a onda je i Stanko počeo da radi pod nadnicu. Ipak, sve se promenilo nabolje od kada nam pomažu dobri ljudi sa svih krajeva sveta, radost i nada su zakucali i na naša vrata - kaže Gojko i briše suze izdajice.

Nastavak na Vesti-online.com...