Izvor: Blic, 09.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrostivi satiričar
Pokojnom Slobodanu Novakoviću dolikuje ne samo oksimoron iz naslova - dobrostivi satiričar, već i drugi paradoksi koji ga karakterišu. Na primer, fudbalski sudija koji je voleo pesme, ozbiljan čovek koji je umeo da se smeje, skroman čovek sa pretenzijama, i, recimo, večiti mladić koga više nema.
Slobodan Novaković spada u tipične primere našeg pejzaža čijih se vrednosti setimo kad ih sahranimo. Trošio se mnogo u efemernom, kao što su televizija ili fudbalska utakmica, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << puna mi je polica njegovih knjiga čije će vrednosti naša javnost tek otkriti. Mnogi su, s rukama u džepovima, kod Slobodana Novakovića više cenili njegovu duhovitost u svakodnevnom životu, dok se njegova prava duhovitost krije u humornom doživljaju gotovo svih umetnosti. Bez presedana je kako je duhovito prepričao sve Šekspirove komade, ušavši tako u njihovu suštinu bolje nego neki kabinetski naučnik. Priznajem, kad pišem nešto o Šekspiru, konsultujem šekspirološke radove mog kuma Veselina Kostića, ali katkada i Slobodanove.
Na isti duhovit način tretirao je naše pesnike i prozaiste, opisao vrcavo, ali i znalački, naše slikare i vajare. Koliko treba poznavanja, filinga i dara da se neka umetnička pojava prikaže zašiljenim parodičnim perom. Novaković ovim literarnim nasleđem potvrđuje svoju intelektualnu radoznalost čas oštroumnog satiričara čas vinaverovskog pantologičara.
Novaković je za sobom ostavio i sina Marka, naslednika sličnih sklonosti, ali usredsređenijeg na pokretne slike filma i televizije i u tome veoma uspešnog.
Vest o Novakovićevoj smrti primio sam sa tugom, između ostalog zato što nisam bio preduzimljiviji da ga poslednjih godina više viđam, kao drugačiju, ali srodnu dušu.
