Izvor: Blic, 01.Jun.2011, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrodošli u klub malih kompakta
Postoje neke stvari koje se dugo odvijaju izvan sopstvene spoznaje. Tu podrazumevamo bavljenje fenomenom problema bebe sa sisanjem između dojke i cucle, razlike između pelena sa lepljivom trakom i na navlačenje ili interesovanjem za malim porodičnim vanovima.
Ako znate na šta mislimo onda je vaša poslednja singl-zabava bila pre najmanje devet meseci. I, vi ste se već pomirili s time da za narednih nekoliko godina u garažu mora da uđe nešto praktično.
Ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tamo ne želite da stavite neku sandučaru, onda nema ništa praktičnije od ova tri vana - ili bolje reći, dva, jer Kija i Hjundai nastupaju sa skoro jednakim modelima „venga" i ix20, koji su parametar za „verso-S". Tojota je šest godina pauzirala sa minivanovima i to je pomoglo da se potisne sećanje na prethodnika „jaris verso" koji je izgledao kao da je klasičan „jaris" unazad uleteo u poljski WC. Toliko praktično baš i ne treba da bude.
Ovo pružaju
Ono što je predvidivo - podosta prostornog čuda na četiri metra dužine, uzdignuti van-profil i nešto akrobatike na zadnjoj klupi. Pri čemu „verso-S" kao najkraći ima samo asimetrično podeljena sklopiva zadnja sedišta čiji se nagib može podešavati i koji se ne mogu pomerati uzduž. Ipak, preklapaju se pomoću poluge iz prtljažnika. Još jedna gurka i sedište tone, a naslon postaje pljosnat. Tako nastaje ne mnogo veliki, ali ravni tovarni prostor, ukoliko je pod prtljažnika, koji se
lako pomera, povučen u gornji položaj. Uprkos maloj spoljnoj dužini, Tojota udobno smešta četiri putnika. Peti putuje na tvrdom, neudobnom srednjem sedištu, bez dovoljno prostora za laktove. Vozača i suvozača „verso-S" smešta na duboko montirana i skromno tapacirana sedišta. Takođe, preglednost u „versu-S" nije na vrhunskom nivou što ne ide na čast japanskom mikro-vanu. Sve funkcije u solidnom kokpitu se lako opslužuju. Recimo, poluga šestostepenog menjača postavljena je na malom ispustu armature - verujemo da ne postoji bolja pozicija.
Međutim, ni braća iz Južne Koreje ne zaostaju, osim srebrnog sjaja na armaturama, koji deluje kao jeftina imitacija aluminijuma. Što se funkcionalnosti tiče, izuzetno je mala razlika između „versa-S", „venge" i „hjundaija ix20". Samo u finalnoj obradi mali ix20 ima prednost u odnosu na „vengu" i nalazi se na nivou Tojote, koju blizanci prevazilaze u varijabilnosti bolje skrojenog prtljažnika i funkcionalnoj zadnjoj klupi. Jer, zadnja sedišta (takođe asimetrično podeljena, sa podesivim nagibom naslona) kod „venge" i ix20 mogu se dodatno pomerati uzduž. Pri spuštenom zadnjem sedištu se varijabilni pod prtljažnika ispravlja tek kada se nalazi na gornjoj potpornoj šini.
Ovako vozite
Hrabro - zbog neenergičnih benzinaca. Temperament i kultura vožnje 1,4-litarskih motora u ix20 i „vengi" su dovoljni samo kada se vanovi voze ugodno ulicom.
Počev od 4000 obrtaja njihovo brundanje prelazi u jaukanje, a nedostaje i snaga.
Energičniji i glasniji je mali 1,33-litarski motor kod „tojote verso-S".
On voli visoke obrtaje i manje je trom, jer krckavi šestostepeni menjač u kratkim skokovima premošćava slabost agregata. Tako „verso-S" postiže najbolje rezultate u vožnji pri najnižoj potrošnji. „Venga" i ix20 crpe više iz svojih rezervoara zapremine 48 litara, dok „verso-S" na put kreće sa najviše 42 litra.
Slično su minimalne i razlike pri vožnji: čas malo više (Tojota), čas malo manje (Kija) predupravljanja se javlja kod, ne baš poželjnog, boravka u
graničnom području. Na sreću, ESP uvek precizno odrađuje svoj zadatak. Naspram toga, jedine izrazite razlike između Hjundaija i Kije nastupaju u prilagođenosti šasije. Blaga prednost je ponovo na strani Hjundaijevog pulena. „Venga" ima previše kruto vešanje i gorko poskakuje preko neravnina, odnosno ne smiruje se tako brzo kao ix20 i „verso-S". I elektromehanički servo- upravljač kod „venge" reaguje otrovnije, nudi premalo reaktivnog momenta i skoro nikakav povratni signal. Hjundai i Tojota obe stvari čine nešto bolje. To smanjuje agilnost „venge", ali ne i bezbednost vožnje. Bezbednost je, kao i usporenje pri kočenju, kod sve troje na visokom nivou.
Ovoliko koštaju
Uopšte ne koštaju malo, naime prodajna cena je na nivou kompaktne klase. Viša osnovna cena Hjundaja relativizuje se sedmogodišnjim preuzimanjem troškova održavanja, niža cena Tojote nedostatkom start-stop sistema (doplata u Nemačkoj 470 evra). Po ostalom su sve troje na sličnom nivou, pri čemu „korejci" prevazilaze „japanca" kod usluga garancije - dok Tojota obezbeđuje samo tri godine, Hjundai daje sedam godina, koliko i Kija. To je dovoljno da deca prevaziđu problem sisanja i pelena i da opet možete da uzmete nešto manje praktično.
Kia ili Hjundai – koji je povoljniji?
Na našem tržištu ekološku „blu" varijantu hjundaija „ix20" zbog visoke nabavne cene uvoznik u ovom trenutku nema u ponudi. Tako, domaći kupac može birati između klasičnih verzija „ix20" i „venga" sa benzincem od 1.4 litra a u tom slučaju Kija je u prednosti jer je za gotovo 1.500 evra jeftinija. Sa druge strane, Hjundai uzvraća sa boljom opremom u koju spadaju putni računar, CD MP3 USB audio sistem, putni računar i svetla za maglu. Kija je neznato bolja po pitanju garancije – sedam godina ili 150.000 km naspram takođe sedam godina ili 100.000 kilometara.
„Verso-S" u Srbiji možda od 2012. godine
„Tojota Srbija" ne planira da do kraja godine počne s prodajom modela „verso-S" na našem tržištu. Problem je, naravno, u ceni kojom bi „verso-S" konkurisao modelu „verso" koji u Srbiji košta 17.900 evra za verziju sa 1,6-litarskim benzinskim motorom i opremom „tera". Recimo da „verso-S" u Nemačkoj košta 14.950 evra za verziju sa 1,33-litarskim dual VVT-i motorom, dok dizel verzija startuje od previsokih 17.300 evra.
„Tojota" je najavila da i pored razaranja izazvanih zemljotresom i cunamijem neće stopirati ili usporiti isporuku „versa-S" kupcima u Evropi. „Verso- S" se proizvodi u Japanu.
Zaključak
Možda je šest godina pauze bili predugo. Od kako je Tojota napustila segment mikro-vanova desilo se mnogo toga, mali porodični automobili su postali mudriji i raznovrsniji, kao što pokazuju blizanci Hjundaija i Kije. U odnosu na njih „verso-S" deluje preusko i previše jednostavno. To što je ix20 ispred „venge" odnosi se pre svega na daleko uspešnije podešavanje šasija.
Sebastijan Reno
