Izvor: Politika, 19.Jun.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro u nama
Leri veruje u čovekovu misiju na zemlji: tu smo da pomognemo jedni drugima
U vremenu kada nas zapljuskuju vesti o nesrećama, o zlu u ljudima, negde duboko u nama verujemo da postoje i druge istine. Koje nam govore o dobrome u nama, o jednostavnosti života, o onome pravome zbog čega se, ipak, i dalje budimo svakoga dana verujući da će nas iznenaditi i darivati svojom lepotom. Ovo je jedna takva priča. A za ovakve priče mesto događanja i nije važno, da li je to jug Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jug Rusije ili jug Amerike. Mesto događanja je u nama...
Upoznajem svog novog prijatelja sasvim slučajno. Ali onda, da li je susret slučajan ili već unapred određen? Leri ili Lazar je taksista. Svoju suprugu, Brendu ili Bojanu upoznao je kad je bio u osmom razredu osnovne škole, a ona u sedmom. Na njenoj maturskoj večeri poljubili su se prvi put, i od tada je, uz osmeh priča Lazar, sve krenulo da se događa! Uzeli su se odmah posle srednje škole. Pošto para za studiranje nije bilo, zajedno su odlučili da on počne da radi kako bi makar neko od njih mogao da se školuje. I tako je bilo. Brenda ili Bojana je završila fakultet i magistrirala. Život ih je podario sa pet divnih kćeri! Odlučili su da će sve ćerke dobiti obrazovanje: ,,Hteo sam da mi sve ćerke budu samostalne. Da mogu same o sebi da se brinu! Posavetovao sam ih i oko bračnih stvari. Muškarca koga izabereš za muža poštuj i voli, ako je pravi, do kraja života. Ali ako nije pravi, ostavi ga iza ugla i hrabro i sigurno bez okretanja koračaj napred!”
Lazar i Brenda su iškolovali pet kćeri, jedna je dobila doktorat, dve magistraturu, a dve mlađe za sada su završile redovne studije. I sve rade. Tri su i udate. O svojim zetovima Lazar kaže sve najlepše, ali i ovo: ,,Nije svaki po mom ukusu, ali je svaki dobar za moju ćerku i baš je onakav kakav je njoj potreban!”
Leri veruje u čovekovu misiju na zemlji da smo tu da pomognemo jedni drugima. I tako je u poslednjih tridesetak godina prihvatio da se brine o čak 42 dečaka. Organizacija kojoj Leri pripada se zove „Veliki brat i velika sestra”, koja okuplja i velike i male. Cilj je da se pomogne deci koja potiču iz porodica samo sa jednim roditeljem ili koja su iz siromašnih porodica ili kojima je roditelj u zatvoru. „Veliki”, dobrovoljno darivaju svoje vreme i pomažu deci u redovnoj nastavi, igrajući se sa njima, vodeći ih u muzeje, dajući im savete i inspirišući ih na nove puteve u njihovim životima. I tako je Leri tokom godina posvećivao i posvećuje svoje vreme i veru u decu u gradu u kome živi. Svoje vikende provodi sa njima pokazujući im kako da pecaju, diskutuje sa njima o istoriji, proverava njihove zadatke. I s ponosom kaže: „Iako su ovo deca iz porodica sa problemima, brinući se o njima, uspeo sam da otvorim za njih nove vidike. Čak tridesetorica dečaka su završila fakultete!”
Mi živimo naše živote na osnovu priča koje drugi kazuju o nama i na osnovu priča koje mi kazujemo o samima sebi! A kako bi bilo da promenimo priču! Da počnemo s pričom o tome gde mi možemo postati kreatori sopstvene priče!
*Profesor univerziteta, Florida
Gordana Pešaković
objavljeno: 19.06.2014
