Izvor: B92, 02.Jun.2015, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dobro je da se priča o Stepincu"
Dobro je da je Sabor SPC odlučio da započne dijalog sa Rimokatoličkom crkvom o nameri kanonizacije kardinala Alojzija Stepinca.
Ukoliko zajednički stav bude postignut to će imati snažan uticaj na učvršćivanje odnosa Srbije i Hrvatske, smatraju istoričari.
Odluku o formiranju komisije za dijalog za RKC doneo je Sveti arhijerejski sabor na redovnom majskom zasedanju, na čijem čelu je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije.
Naučni saradnik na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Institutu za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković i predsednik Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević ističu važnost te odluke.
''To pitanje je veoma teško s obzirom na to da se Rimokatolička crkva još uvek nije zvanično oglasila o genocidu nad Srbima u Drugom svtskom ratu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a posebno o ulozi koju je Stepinac imao'', rekao je Raković.
SPC i Republika Srbija su, kaže, lider međuverskog dijaloga, pa čak i državnog verskog dijaloga u regionu i dobro je da se o toj, gorućoj i važnoj temi razgovara.
Podseća da je SPC više puta iskazivala svoj stav da do potpunog saglasija ne može doći pre nego što se Rimokatolička crkva oglasi o važnim pitanjima stradanja Srba u nekadašnjoj NDH, pa čak i da je potrebno da rimski papa ode u Jasenovac i Donju Gradinu i pokloni se srpskim žrtvama koje su stradale u Drugom svetskom ratu od uštaških vlasti.
''SPC je pružila ruku Rimokatoličkoj crkvi i ona je pružila ruku SPC da se vodi međuverski dijalog i to je za svaku pohvalu, a da li će se rešenje o ovoj temi za slučaj Stepinac naći to ostaje da vidimo. U ovakvim okolnostima dok Rimokatolička crkva ne zauzme stav o ovom vaznom pitanju koje mora da bude izričito i u skladu sa istorijskim činjenicama do tog trenutka rešenje za problem neće biti nađen'', ocenio je Raković.
Knežević smatra i da bi zajednička komisija koja bi imala za cilj da uglasi stavove dve crkve o Stepincu ujedno bila i izuzetna prilika da se prevaziđu istorijska razmimoilaženja koja već decenijama predstavljaju balast u odnosima dveju crkava koji su između ostalog bili i jedan od razloga zašto papa do sada nije posetio Srbiju.
''Sasvim sigurno da će RKC morati u ovom slučaju da na nepristrasan način pristupi svim istorijskim činjenicama. Ukoliko zajednički stav bude postignut to će imati snažan uticaj na učvršćivanje odnosa Srbije i Hrvatske jer među verskim zajednicama vlada možda i najveći jaz kada je u pitanju interpretacija prošlosti'', rekao je Knežević za Tanjug.
Sabor je, inače, na poslednjem zasedanju doneo niz značajnih i kompleksnih odluka, a sagovornici Tanjuga ističu da, uprkos razlikama u mišljenju arhijereja, u Crkvi prevladava jedinstvo koje se ogleda i u odluci da se nastavi dijalog sa nekanonskom Makedonskom pravoslavnom crkvom.
''Tačno je da je na Saboru bilo različitih mišljenja i pogleda na proceduru na primer oko razrešenja nekih episkopa sa njihovih dotadašnjih katedri, ali nije to ništa neuobičajno jer su episkopi i ranije imali nesuglasice oko tih pitanja čak i privatno'', rekao je istoričar Raković.
Kako kaže, crkva je ipak pokazala da je odgovorna, snažna i temelljna institucija srpskog naroda i pravoslavnih hrišćanja koji žive na našem prostoru jer je uspela da donese teške odluke.
''Ove odluke nisu bile ni malo lake, a uprkos tome SPC je pokazala važnu stabilnost u ovakvoj situaciji pa čak i da jedan ili dva glasa mogu da odlučuju o nekim ključnim pitanjima, a da se posle toga debatuje o drugim temama kompetentno i u najboljoj nameri'', rekao je Raković.
Objašnjava da su i ranijih godina razrešavani episkopi te da su se u javnosti pojavljivale ''užarene vesti'' sasvim nepotrebno.
''Nije bilo potrebno da se jedno takvo važno pitanje oko razrešavanje episkopa, koje je administrativno - proceduralnog i kanonskog tipa uzdiže na nivo koji bi mogli da nazovemo u današnjem smislu tabloidizacijom scene'', poručio je Raković.
I Knežević kaže da veruje da je bilo određenih tenzija tokom Sabora, ali da je preovladalo jedinstvo i na kraju je odluka doneta glasanjem većine - demokratskim putem.
Navodi da veruje da su odluke Sabora povodom razrešenja vladike Filareta i Grigorija ispravne jer su donešene nakon internih istraga i uvažavanja pritužbi koje su dolazile od strane vernika.
''Za mene je lično osetljiva činjenica da su kao razlog razrešenja vladike Filareta navedene finansijske malverzacije, a ne deceniski nacionalistički istupi kako za vreme ratnih sukoba tako i posle rata, naročito poslednji sa dodeljivanjem ordena Vojislavu Šešelju'', rekao je Knežević.
Što se razrešenja nekadašnjeg vladike Artemija tiče, sada Marka Radosavljevića, odluka je sa kanonskog stanovišta sasvim isprava i doneta sa velikim strpljenjem jer jer za pokajanje bivšeg vladike ostavljeno mnogo vremena, ističe Knežević i dodaje da mu je data poslednja prilika, u bratskom i hrišćanskom tonu koju on nažalost nije iskoristio da bi se vratio u krilo Crkve.
''Nažalost do javnosti je dolazilo veoma malo informacija pa sve ostaje u domenu spekulacija i nagađanja. Ipak, složio bih se sa vladikom Grigorijem da u SPC nema ozbiljnijih podela. Svakako da su oduvek postojale tzv. 'mekše' i 'tvrđe' struje, čija se razmimoilaženja ispolje na svakom saboru, a često i u javnosti jer imamo episkope koji različito posmatraju određene istorijske i društveno političke procese, no u krajnoj liniji to nema značajnijih posledica po jedinstvo Crkve'', rekao je Knežević.
Kada je reč o nastavku dijaloga sa MPC u raskolu, Raković smatra da je SPC donela važnu odluku uprkos tome što je episkop Jovan već skoro 12 ili 13 godina izložen progonu i tamnovanju.
''MPC je nepotrebno otežala razrešavanje ovog važnog pitanja, a biće sada prilike da SPC i Pravoslavna ohridska arhiepiskopija kompetetno vode dijalog sa MPC kako bi se našlo najbolje rešenje za izlazak iz višedecenijskog problema najpre u korist makedonskih vernika'', ukazao je Raković.
Ocenjujući da nema razloga da MPC previše otežava te razgovore, on je istakao da je dobra vest da su oni pružili ruku.
Ipak, kako kaže, to pružanje ruke ne treba da bude samo deklarativno već rešenja treba da budu pronađena u nekom realnom vremenskom okviru, a koliki je taj vremenski okvir o tome će odlučiti arhijereji u skladu sa kanonskim propisima i u realnom situacijom sa kojom se suočavaju tokom dosadašnjeg dijaloga.
I Knežević smatra da je dijalog sa MPC veoma važan iz više razloga, a kao prvo da bi se ispravila nepravda počinjena od strane komunističkih vlasti koji su ovaj raskol uzrokovali i MPC dobila svoj pravni legitimitet koji može doći isključivo kroz SPC.
''Neosporno je da takav dijalog ima i svoje regionalne implikacije u smislu učvršćivanja dobrosusedskih odnosa sa Makedonijom i makedonskim narodom'', rekao je Knežević.
