Izvor: Politika, 23.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrih vina ipak ima
Vršac – U vršačkoj regiji, u kojoj se Bahusovom kapljicom žeđ „gasila” još pre gotovo 2.000 godina, vina svrstavaju u dve osnovne kategorije: u dobra i loša. Tek posle, na crvena i bela, po sortama grožđa... U poznatoj kompaniji „Vršački vinogradi”, sa 300 zaposlenih, poznatoj u ovoj proizvodnji, ističu da se plantaže u rodu baškare na 1.400 hektara. Ne zaboravljaju ni vreme kada je vinograda bilo – gotovo deset puta više.
Vršačko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vinogorje je najveće u Srbiji, na jednom mestu. Sudeći po planovima, površine pod vinovom lozom će se povećavati.
– Najzastupljenije sorte su italijanski rizling, rajnski rizling, beli burgundac, traminac, šasla... i nekoliko vrhunskih stonih sorti grožđa. Osim sadnje novih vinograda, na oko 20 hektara, trenutno zamenjujemo uglavnom izmrzle čokote, sa 200.000 novih kalemova vrhunskih sorti. Na taj način, odužujemo se tradiciji, i učvršćujemo ugled vršačkih vina – kaže Žarko Kovrlija, izvršni direktor „Vršačkih vinograda” i naglašava da ova kompanija, osim domaćeg tržišta, snabdeva i kupce u susednim republikama, kao i još desetak evropskih i vanevropskih zemalja..
Do prolećne rezidbe, u „Vršačkim vinogradima” će završiti sistem za navodnjavanje „kap po kap”, na 350 hektara, po čemu će se, takođe, izdvojiti u državi.
U vršačkoj opštini, ponajviše u Gudurici, tradicija malih proizvođača grožđa i vina se obnavlja. Sada je već oko 150 hektara pod vinogradima u rodu, u ovom sektoru, a za podizanje bar stotinak hektara su, opet, zaslužni „Vršački vinogradi”, koji su ili novčano pomagali sadnju, ili su bili garanti za kredite.
– Veliki i mali se odlično razumeju i nadopunjuju – kaže Žarko Kovrlija.
J. Danilović
----------------------------------------------
Nema vina iz „Džervina”
Timočke plantaže i podrumi su u korovu i paučini, ali hrabre Francuzi u Rogljevu i Jovići u Potrkanju
Knjaževac – Za vina iz knjaževačkog „Džervina” nekada su znali i u Americi i u Japanu, a ovaj poljoprivredni kombinat bio je treći po izvozu prerađevina od voća i povrća u bivšoj SFRJ. Danas „Džervin” gotovo da i ne postoji, a njegov vinarski podrum je beznadežno prazan. U korovu je i oko 1.700 hektara plantaža vinove loze koje je ovaj kombinat, sa brojnim kooperantima, u ovom poznatom timočkom vinogorju podigao pre dve i tri decenije. Istovremeno, u poslednjih nekoliko godina „presušio” je i podrum „Krajinavina” u Negotinu – zato što je zakorovljeno i tamošnje krajinsko vinogorje.
Vremešniji Timočani ne mogu da zaborave da je vino iz negotinskih sela, krajem 19. i početkom 20. veka, brodovima iz Radujevca Dunavom stizalo do Francuske. A ove jeseni francuski bračni par Estel i Siril Bonizirio stigao je iz Burgonje u negotinsko selo Rogljevo, da tamo pravi vino u čuvenim prastarim pivnicama, sagrađenim od ovdašnjeg kamena peščara. Od Stanoja Žikića otkupili su stari kameni podrum sagrađen još 1851. godine, uvereni da će napraviti odličan posao s vinom od grožđa ovdašnjih vinogradara. Slično onom krajinskom vinu koje su preci ovog bračnog para pre više od sto godina, kada je filoksera bila uništila francuske vinograde, plaćali dukatima. Negotinski seljaci su ga pravili u nekoliko stotina kamenih „pivnica”, koje još odolevaju vremenu u Rogljevu, Rajcu, Smedovcu...
Hrabri i to što vino iz nekoliko desetina privatnih knjaževačkih i negotinskih vinarija već nekoliko godina osvaja najviša priznanja na poznatim međunarodnim sajmovima. Tako je, na primer, prošle godine vino „višnjica” iz vinarije „Jović” u knjaževačkom selu Potrkanju osvojilo prestižni „Orden viteza” na sajmu u Briselu. Zato što je to vino jedinstveno u Evropi (pravi brend) i što su ga braća Jovići, Saša i Jovan, sinovi dugogodišnjeg direktora knjaževačkog „Džervina” Miomira Moše Jovića, originalnom tehnologijom napravili od višanja.
Eto prilike za ugled. Negotinci će moći da uče od Francuza Estel i Siril Bonizirio, a Knjažavčani od braće Jovića iz Potrkanja. Da opet bude dobrih vina, kao nekad.
S. Todorović
------------------------------------------------------
Župski vinari mogu mnogo više
Na području župske kotline, čiju klimu stručnjaci porede sa klimom u francuskoj regiji Bordo, niču novi zasadi vinove loze, a Unija vinara i voćara procenjuje da to nije dovoljno za obnovu vinogorja
Kruševac – Podizanje novih zasada vinove loze u kruševačkom kraju, a posebno u župskoj kotlini, poslednjih nekoliko godina nije više samo pitanje poljoprivrede i agroindustrijskog kompleksa. Nestajanje mnogih fabrika, ili industrijskih pogona, izazvalo je pojačano interesovanje velikog broja ljudi za podizanjem zasada vinograda i otvaranjem sopstvenih vinarija. Na ovom području istovremeno rastu i potrebe kompanija „Rubin” – Kruševac i „Vino Župa” – Aleksandrovac za proširenjem sirovinske baze, a to znači za podizanjem plantažnih zasada novih sorti vinove loze upravo na području koje po klimatskim karakteristikama mnogi porede sa francuskom regijom Bordo.
Kruševačko, a posebno župsko vinogorje nalazi se u kotlini na 160 kvadratnih kilometara, koju planinski venci Goča, Kopaonika i Željina štite od naglih prodora hladnih vazdušnih struja u zimskom periodu. Ovde postoji viševekovna tradicija gajenja vinove loze. Na ovogodišnjem prvom Sajmu vinara Srbije u hotelu „Rubin” u Kruševcu predstavilo se trideset pet domaćih vinarija, od kojih je desetak iz kruševačkog kraja, od kojih većina ima nove zasade vinograda od oko 6.000 čokota, odnosno po pedesetak i više ari, sa tradicionalnim i novim sortimentom.
Organizator „Vinovdana”, sajamskog nastupa malih vinarija i „Vino Župe”, Saša Paunović, suvlasnik firme „Podrum” d. o. o., kaže da su nove vinarije stvarali pojedinci sa po pola hektara zasada vinove loze pre nekoliko godina, a sada ih već ima i sa pet do osam hektara.
Među njima je i vinarija „Miletić” iz Laćisleda kod Aleksandrovca, koju su osnovali Slađana Miletić (39) i njen suprug Zoran (41). Slađana je dipl. inženjer tehnologije, a do pre četiri godine je radila u „Vino Župi” na radnom mestu šefa punionice. Zoran je dipl. ekonomista, a napustio je kruševački „Rubin” i sa suprugom se posvetio podizanju vinograda i proširenju porodičnog podruma.
Vino iz naše porodične vinarije je dobrog i ujednačenog kvaliteta. Nema tu uvoznog grožđa, pa mešavine i oscilacija u bukeu i sastavu. Kvalitet grožđa se razlikuje od površine do površine i mi zato nastojimo da uvećamo svojih početnih 6.000 čokota. Imamo kupce u Crnoj Gori i Sloveniji, s obzirom na standardni kvalitet. Nisu to impresivne količine, ali računamo s tim kupcima na duge staze. Ne tvrdimo da finansijski sjajno prolazimo, ali živimo lepo – kaže za „Politiku” Slađana Miletić.
Rade Stanković
-----------------------------------------------
Nada u povratak „zlatnih” čokota
Smederevo – Od plodnog smederevskog vinogorja ostalo je samo ime Mons Aureus (Zlatno brdo) koje su mu nadenuli Rimljani, a nekada čuvena „smederevka” davno je izgubljen brend ovog kraja. U poslednjih šesnaest godina, uglavnom zbog loše državne politike, ovde je uparloženo oko dve hiljade hektara pod grožđem. Propali gigant „Godomin” stečajnu imovinu prodaje u bescenje, a oko 300 hektara njegovih vinograda ruži obronke Smedereva jer su prekriveni korovom. U zlatno doba čuvenih smederevskih berbi ubirano je više od petnaest tona grožđa po hektaru, a godišnje se proizvodilo više od deset hiljada tona vina. Danas se „smederevka” u određenim količinama toči jedino u Dobrom Dolu kod Smedereva, u podrumu „Dionis”, a porodica Gitarić smatra se jedinim čuvarem tradicije i nekadašnjeg brenda smederevlja.
– Prošle godine u ovom plodnom kraju obrađivalo se svega oko 300 hektara vinograda, a u ovoj godini obradive površine su uvećane za stotinak hektara, zahvaljujući podsticajnim sredstvima Ministarstva poljoprivrede i promeni državne klime prema uzgajivačima vinove loze. Sada nije prioritet proizvesti što više, već je naglasak na kvalitetu grožđa, što većem stepenu slasti i raznovrsnosti sorti – kaže za „Politiku” Smederevac Saša Avramović, predsednik Udruženja voćara i vinogradara Srbije i direktor Oglednog dobra „Radmilovac” Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Smederevci su ponosni na ovdašnje male proizvođače, čuvare vinske tradicije. Najpoznatiji među njima su podrumi „Janko” iz Smedereva, „Ilić” iz plodnog sela Vodanj, „Radovanović” iz Krnjeva, „Dionis” iz Dobrog Dola, „Madžić” iz Selevca. U postupku registracije su još pet-šest privatnih podruma, što zaista ohrabruje i vraća nadu u budućnost smedervskog vinogradarstva.
O. Milošević
[objavljeno: 24/11/2008]
