Izvor: Blic, 08.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobri odnosi sa SAD strateški cilj
Dobri odnosi sa SAD strateški cilj
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs i predsednik Srbije Boris Tadić složili su se juče da bez očuvanja demokratije u Srbiji nema stabilnosti i prosperiteta ni u Srbiji ni na Balkanu.
Tadić je Rajsovoj preneo stav pregovaračkog tima Beograda o statusu Kosova.
Rajsova i Tadić su juče u Vašingtonu, nakon polučasovnog razgovora koji se odnosio i na pitanje Kosova, potpisali Sporazum o statusu snaga (SOFA) kojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se regulišu prava i obaveze američkog vojnog personala na teritoriji Srbije.
'Mogu otvoreno da kažem da ima razlike u mišljenju oko budućnosti Kosova i Metohije, ali je veoma važno da nakon pregovora o Kosovu i Metohiji imamo čvrste i dobre odnose sa SAD. To je strateški interes Srbije', rekao je Tadić novinarima posle razgovora s Rajsovom, prenele agencije.
Kondoliza Rajs je rekla da je s Tadićem imala 'veoma dobar razgovor' i dodala da je potpisani sporazum o vojnoj saradnji vrlo važan za odnose dve zemlje.
'Ovaj sporazum veoma je važan za produbljivanje odnosa SAD i Srbije i unapređenje vojne odbrambene saradnje i prijateljstva', rekla je Rajsova nakon potpisivanja sporazuma o vojnoj saradnji između SAD i Srbije.
Tadić je rekao da je vrlo zadovoljan stavom SAD da je demokratska Srbija ključna za stabilnost i napredak regiona, jer, kako je dodao, Srbija ima veoma značajan geostrateški položaj u jugoistočnoj Evropi.
'Uveren sam da SAD imaju interes da Srbija bude stabilna zemlja koja doprinosi prosperitetu čitave jugoistočne Evrope', rekao je Tadić i dodao da bez demokratske Srbije, kao buduće članice EU i evroatlanstkih struktura, nema prosperiteta na Balkanu.
Predsednik Srbije će danas, poslednjeg dana posete SAD, razgovarati sa američkim ministrom odbrane Donaldom Ramsfeldom.
Beograd i Priština nisu se juče u Beču dogovorili oko nadležnosti opština na Kosmetu. Zdravstvena zaštita, izbor komandira policije, da li i albanske opštine treba da imaju veća ovlašćenja i u najširem smislu pitanje autonomije srpskih opština u odnosu na centralne institucije u Prištini bile su glavne tačke sporenja dva pregovaračka tima. Novi sastanak o decentralizaciji nastaviće se 15. septembra, a na njemu će tema biti broj novih srpskih opština i njihove granice.
Oba pregovaračka tima imala su ispred sebe principe decentralizacije koje je ponudio glavni pregovarač Marti Ahtisari i njegov tim (Unosek). Predlogom su definisane tri oblasti, nadležnosti opština, pitanje njihove saradnje i finansiranje. Posle nekoliko rundi u kojima nije bilo pomaka u pregovorima, ali i šatl diplomatije eksperata Unosek, Ahtisarijev dokument je sačinjen da bi bio zapravo osnovni. Tako da je pregovarački domet Beograda i Prištine bio jedino u manjim korekcijama i potom eventualnoj međusobnoj saglasnosti oko izmenjenog.
Osnovni problem na jučerašnjim pregovorima bio je što je kosovska delegacija tražila da se deo proširenih nadležnosti odnosi na sve opštine na Kosovu dok je srpska strana bila protiv. Savetnik premijera Srbije Slobodan Samaržić i član tima ovaj zahtev obrazložio je navodom da 'albanskim opštinama i Albancima koji su većina ne treba posebna zaštita' i dodao daje ona potrebna samo Srbima. Ahtisarijev predlog za zaštitu crkvenih objekata Za svetinje 44 zaštitne zone
U dokumentu glavnog pregovarača Martija Ahtisarija o kulturnoj baštini predlaže se formiranje zaštitnih zona za 44 crkvena, istorijska i kulturna spomenika na Kosovu i Metohiji, saznaje 'Blic' od izvora bliskog kancelariji Ahtisarija (Unosek). Dokument će se naći danas na pregovaračkom stolu u Beču.
Ovaj predlog broja zona je konačan, mada su ostali pojedini objekti oko kojih nije precizirana veličina zona i o tome bi trebalo da se dogovore Beograd i Priština. To je slučaj sa Prizrenom, Velikom Hočom. Predlog su sačinili eksperti Uneska i Saveta Evrope.
- Zone su u nekoliko kategorija, prema veličini. Ima i onih, posebno oko manastira SPC, koje imaju više stotina hektara. U urbanim i seoskim sredinama ima zona od 50 i 100 metara, ali ima i specijalnih zona - kaže 'Blicov' sagovornik dobro upućen u pregovore o Kosovu, strani diplomata blizak Unoseku.
Kako dodaje, osim za manastire i crkve SPC, zaštitne zone Ahtisari predlaže za kulturno-istorijske spomenike, poput tvrđave u Zvečanu, mosta Vojinovića kod Vučitrna, Gazimestana. Zaštitnu zonu u Ahtisarijevom predlogu ima i grad Novo brdo.
Kako ističe 'Blicov' sagovornik, određene su zaštitne zone i za nekoliko crkava i manastira SPC koji su uništeni. Među njima su i crkva Svetog Nikole u selu Dolac kod Kline, manastir posvećen Bogorodici u Hvosnu...
Isprva je na pregovaračkom stolu u julu bio nedovršen predlog sa 12 plus tri zaštitne zone. Posle te runde pregovora eksperti Unoseka su iznova boravili na Kosovu i obišli još lokaliteta.
- Lista je proširena. Pojedine zone su korigovane. Neke izmene izvršene su u skladu sa primedbama Prištine, ali ima i zona za koje je u celosti prihvaćen beogradski predlog. Izmenjena je, primera radi, prvobitna zona za manastir Gorioč, Devič, Zočište... A predlog Beograda je prihvaćen, na primer, u slučaju zvečanske tvrđave, Novog brda... Promena nije bilo u više slučajeva, poput Dečana kojima je određena zona od 866 hektara, Draganca sa četiri hektara, Banjske sa 63 hektara ili Svetih Arhangela sa 27 hektara - dodaje naš sagovornik.
Zaštitne zone nisu i bezbednosne zone, niti predstavljaju neki oblik ekstrateritorijalnosti. One se formiraju kako bi se svetinje SPC, istorijski spomenici i spomenici kulture zaštitili od samovolje opštinskih vlasti i bilo kog oblika samovolje u urbanističkom smislu. Zaštitne zone treba da obezbede prostor kojim će biti zaštićena ambijentalna celina oko svetinja SPC i spomenika.
Željka Jevtić
