Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Maj.2015, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobre bakterije smiruju stomak
Sa toplim danima i češćim izletima u prirodu, uz nedovoljnu higijenu, pre svega ruku, raste i rizik od crevnih zaraznih bolesti. Ako se namirnice adekvatno ne čuvaju, ne pripremaju i ne peru, što posebno važi za povrće, voće, meso, mleko i mlečne proizvode, mikroorganizmi iz kvarljivih namirnica lako dospeju u creva.
Posledice su učestale stolice ili zatvor, ili naizmenična pojava proliva i zatvora, kao i sluzave stolice. Prisutni su i povremeni bolovi u stomaku, mučnina, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << gađenje i nagon za povraćanjem.
Crevne infekcije, međutim, mogu da budu opasne po život, posebno kod starijih pacijenata, onih koji su dehidrirani ili imaju druga hronična oboljenja. Šta će se od ovoga desiti, zavisi umnogome i od odbrambene barijere - dobrih bakterija koje se nalaze u crevima.
Prema rečima profesora dr Tomice Milosavljevića, gastroenterologa u Kliničkom centru Srbije, oko 100.000 milijardi mikroorganizama nalazi se u crevima, od kojih su 95 odsto bakterije:
"Mikroorganizmi sa sobom "nose" milion gena, a zajedno sa ljudskim genima čine simbiozu. Znatno je više dobrih bakterija nego loših, ali se ta ravnoteža narušava pod određenim okolnostima: nakon uzimanja antibiotika, uzimanjem kvarljive hrane, neadekvatnom higijenom..."
Patogeni koji spolja ulaze na usta u organizam su najčešće salmonela, šigela, ešerihija koli, neki paraziti... Oni obično prave naglu kliničku sliku, koja počinje prolivom.
LEK PREMA SIMPTOMIMA
Profesor dr Tomica Milosavljević kaže da je najbolje da u probioticima ima od deset do dvadeset milijardi klica. Takođe, probiotik treba birati i po kliničkoj slici. Tako na primer, saharomices bulardi bakterije su dobar izbor kad već krene proliv i kad je teža klinička slika. - Kombinacije ove bakterije sa bifidobakterijom i laktobacilima se preporučuju i onda kada se oseti nelagodnost u stomaku, krčanje u crevima, i ako je lakša klinička slika - objašnjava dr Milosavljević.
"Organizam se trudi da izbaci napolje sve ono što je loše u crevima. Crevna barijera najpre pokušava da se odbrani, a kada ne uspe, sekretuje više tečnosti. Znači, kada postoji crevna infekcija, pogrešno je zaustavljati dijareju. Potrebno je nadoknaditi izgubljenu tečnost i pratiti pacijenta", objašnjava prof. Milosavljević.
Veliki broj odbrambenih bakterija u crevnom traktu srećom, ima sposobnost da one same prave barijeru protiv loših, i deluju na nekoliko načina: pomažu u metabolizmu nekih hranljivih materija, zatim, pomažu jačanje odbrane crevne barijere, odnosno jačaju imunitet, i bore se protiv loših bakterija koje dolaze spolja.
Ali, ako su dobre bakterije uništene, što se najčešće dešava nakon upotrebe antibiotika, posebno ako se nepotrebno ili dugo uzimaju, razmnožiće se one loše bakterije. Tu je, onda potrebna pomoć "sa strane". Da bi se vratila ravnoteža, neophodno je povratiti što više dobrih bakterija, što se postiže upotrebom probiotika.
Na našem tržištu postoji mnogo probiotskih preparata. Međutim, nisu svi probiotici isti. Velike razlike postoje u sastavu, količini probiotskih bakterija, tehnologiji izrade, kvalitetu i efikasnosti. Stručnjaci ističu da treba voditi računa da se primenjuju samo probiotici proverenog sastava.
Svaki probiotski soj, naime, ima svoju "genetsku ličnu kartu" i registrovan je u Pasterovom institutu u Parizu. Stalnim kontrolama u procesu proizvodnje sprečava se eventualna pojava mutacija, kao i prisustvo rezistencije na antibiotike. Optimalnom kombinacijom sojeva i tehnološkim postupkom mikrokapsuliranja omogućeno je da probiotske bakterije očuvaju vitalnost i efikasnost odmah nakon unosa u organizam.
