Izvor: RTS, 10.Dec.2013, 21:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobra zarada moguća i na selu

Retko ko se danas odlučuje da napusti preduzeće i da se vrati na selo. Duško Stojanović je, međutim, posle 28 godina napustio kompaniju u kojoj je radio i kupio stado od 40 koza. Dnevno proizvede desetak kilograma raznih sireva po ceni od oko hiljadu dinara za kilogram.

Iako mnogi stanovnici gradova jedva preživljavaju radeći na crno u iščekivanju nekog stalnog posla, nerado se odlučuju na povratak u selo na dedovinu, gde bi mogli da započnu manju proizvodnju povrća, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << voća, mesa ili mleka. Nadležni najavljuju da će već od sledeće godine biti više para za ruralni razvoj. Međutim, za sada su retki radnici koji su napustili preduzeća da bi se vratili na selo zbog veće zarade.

Duško Stojanović iz Boljevaca u Sremu napustio je letos, posle 28 godina, kompaniju u kojoj je radio, jer je odlučio da započne proizvodnju kozjeg mleka i sireva. Sve je počelo pre tri godine kupovinom pet rasnih jarića.

"Kada sam shvatio da za kvalitetan sir postoje mušterije, uvećao sam ove godine stado na 40 muznih koza i ozbiljno počeo da se bavim proizvodnjom", objašnjava Duško.

Dnevno proizvodi desetak kilograma raznih sireva po ceni od oko hiljadu dinara za kilogram, i ima stalne kupce. Proizvodnju kontroliše Veterinarski institut u Beogradu.

Ove godine, Duško je registrovao poljoprivredno gazdinstvo, obrađuje tri hektara. U sve je uložio sopstveni novac što potvrđuje da za početak nisu potrebne velike pare ili nepovoljni krediti. Pomaže mu sin Nebojša.

"Stižem sve da završim. Studiram treću godinu geografskog fakulteta, smer prostorno planiranje. Imam vremena za izlazak, za društvo, za devojku", priča Nebojša.

Posle usvajanja nacionalne strategije i programa ruralnog razvoja, očekuje se više para za razvoj sela. Za ta područja u budžetu je od naredne godine planirano oko 50 miliona evra, od toga dve trećine iz fondova Evropske unije ukoliko dobijemo kandidaturu za članstvo.

"Veliki broj ljudi koji su radili, ostali bez posla ili oni koji su dali otkaz, vide svoju šansu u ruralnim sredinama Srbije. Tamo imaju odlične uslove za razvoj poljoprivrede, turizma i ostalih delatnosti, kao i za ostvarivanje većeg prihoda. Lakše se radi i tamo je čovek praktično su svoj na svome", objašnjava dr Drago Cvijanović Iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd.

Ruralna područja čine 85 odsto teritorije Srbije, u njima živi više od polovine ukupnog stanovništva čija je nezaposlenost 21 odsto.

Nastavak na RTS...