Izvor: Vesti-online.com, 19.Jun.2016, 04:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dobra volja jača od lošeg iskustva

Jelena Kiš je na čelu Matice iseljenika od 2012. godine. U rad Matice uključila se tri godine ranije, kada se vratila iz Australije i preuzela dužnost generalnog sekretara ove najstarije iseljeničke kuće.

Da li Matica ima uticaja na rešavanje problema naše dijaspore?

- Mi svi trenutno igramo sa kartama koje su nam podeljene i igramo kako znamo, a svi smo na gubitku. Ako ne postoji institucionalni okvir u kome će delovati naše iseljeništvo, ako nije rešeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i olakšano dobijanje državljanstva, omogućeno glasanje u dijaspori, politička zastupljenost u političkom životu Srbije, onda je sve prepušteno dobroj volji onih koji istinski veruju u očuvanje srpskog bića. Na tom zadatku je svih ovih godina crkva bila najveći stub koji sprečava asimilaciju našeg naroda.

Koliko Matica može da pomogne našim ljudima?

- Matica iseljenika je dugo godina bila jedan od glavnih aktera u kreiranju pozitivnog odnosa našeg iseljeništva prema otadžbini i na neki način, glas dijaspore. Arhiva Matice je toliko bogata da se iz nje može sačiniti zbornik našeg iseljeništva, od Evrope do Amerike i Australije. Raspad bivše SFRJ, ratovi, sankcije i druge nevolje bacili su dijasporu u drugi plan osim kod prikupljanja humanitarne pomoći.

A dijaspora nudi otadžbini najbolji ljudski, finansijski i društveni kapital koji se slabo ili nikako koristi.

Šta bi trebalo da uradi država da se to promeni?

- Vlada Srbije može i mora imati važnu ulogu u kanalisanju energije, inicijativa i resursa dijaspore za dobrobit otadžbine.

Kreatori politike u Srbiji moraju stvoriti ambijent koji će podsticati dijasporu da ulaže u obnovu i razvoj naše zemlje, kako u ljudskom i ekonomskom potencijalu, tako i kod lobiranja za srpske interese u svetu. Dijaspori treba da se ponudi partnerstvo u svim oblastima, od banaka i javnih preduzeća, do privrednih komora i uslužnih delatnosti.

Matica iseljenika je član Poslovnog saveta za dijasporu Privredne komore Srbije!

- Da, i to vrlo aktivan član. Uključeni smo i u sprovođenje brojnih inicijativa, poput podizanja prve ćirilične kuće.

Mislimo i na decu i pozivamo roditelje koji dolaze na odmor u Srbiju da ih dovedu na naše radionice koje ćemo dva puta nedeljno organizovati i omogućiti mališanima da steknu nove drugare, nauče da pišu ćirilicu, upoznaju se sa srpskim mitovima i legendama, zabavljaju se uz kviz Upoznaj Srbiju...

Dobar ste domaćin predstavnicima dijaspore?

- Trudimo se, često organizujemo kulturne događaje, izložbe, promocije knjiga, radionice i neformalna druženja gde se naši ljudi međusobno povezuju. Iz tih druženja nikle su brojne inicijative i ideje za humanitarne akcije i okrugle stolove.

Šta ih najviše zanima?

- Najčešća pitanja koja nam upućuju vezana su za državljanstvo, pokretanje biznisa, pronalaženje partnera... U tom smislu Matica kroz svoje kontakte nastoji da iseljenicima bude neka vrsta servisa.

* Dijaspora važna i bez ministarstva

* Dokad da matica bude maćeha?

* Rasejanje jače od stranih investitora

Živeli ste u inostranstvu, kako ocenjujete tamošnji kvalitet života?

- Živela sam sa porodicom u Sidneju. Tamo je uređen sistem, dva i dva uvek su četiri, a ne "koliko ti treba", što je često slučaj kod nas. Jasno se znaju prava i obaveze, postoji pravna sigurnost. Zato mi je žao kada vidim razočaranost nekih naših ljudi koji odluče da se vrate u domovinu. Ipak, i pored svega, tek u dijaspori sam shvatila koliko volim svoj narod i zemlju.

Kada odlaze iz Srbije, mnogi ljudi ne znaju šta ih tamo čeka, mogu li u Matici da da dobiju informacije?

- Mogu, jer mi imamo dobru mrežu i sarađujemo sa našim udruženjima i diplomatskim predstavništvima koji su od velike pomoći. To se videlo i prilikom Svesrpskog samita održanog nedavno u Švajcarskoj.

Sve više mladih ljudi iz Srbije odlazi u inostranstvo u potrazi za poslom i boljim životom?

- Podržavam odlazak mladih jer sam i sama bila deo tog talasa. Ali, to što odlaze ne znači da se jednog dana neće vratiti. A ako se ne vrate, sa njima mora da se stalno bude u kontaktu, sarađuje i razmenjuju njihova znanja i iskustva. Često oni koji ostanu učine više za Srbiju i svoj narod nego da su se vratili. Takav je, na primer bio Mihailo Idvorski Pupin, koji je dao veliki doprinos organizovanju srpske dijaspore, osnovao fondove koji i danas postoje i lobirao za srpske interese. Kada se prvi put na Beloj kući, uz američku vijorila srpska zastava, to je bilo zahvaljujući prijateljstvu Pupina i predsednika Vilsona. Danas je Đoković najbolji primer kako uspešan pojedinac može reprezentuje svoju zemlju.

Nedavno ste predstavili život i rad Zorana Jovanovića.

- Sa zadovoljstvom smo to učinili jer se radi o čoveku koji je dao veliki doprinos srpskoj zajednici u Švajcarskoj. Mnoge ličnosti zbog svoje skromnosti ostanu nedovoljno zapažene. I dalje ćemo nastaviti da predstavljamo delo ljudi koji zadužili srpsko iseljeništvo.

Šta će biti u fokusu rada Matice u narednom periodu?

- Tokom jula i avgusta organizovaćemo radionice za decu, razne kulturne događaje, skupove o uslovima investiranja. U planu su nam letnje i zimske škole srpskog jezika. Po uzoru na svesrpski sajam u Švajcarskoj, na kome je bila značajna panel diskusija o ulozi medija iz dijaspore i za dijasporu, nadam se da ćemo jedan takav skup uskoro organizovati u Matici.

* Jelena Kiš je sa porodicom otišla u Sidnej nakon što je završila Pravni fakultet u Beogradu. U Sidneju je završila postdiplomske studije u oblasti međunarodnih odnosa, a potom na australijskom nacionalnom univerzitetu i imigraciono pravo.

* Udata je, ima troje dece. Suprug joj je uspešan teniski trener.

* Zanimljivo je da je 2013. Jelena izabrana za najlepšu udatu ženu i mamu u Srbiji. Potom je izabrana među deset najlepših udatih žena na planeti.

Nastavak na Vesti-online.com...