Izvor: Southeast European Times, 19.Jan.2015, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra uprava u Rumuniji uključuje civilno društvo
Nevladine organizacije imaju stručnost da pomažu vlastima u borbi protiv korupcije, kažu analitičari.
19/01/2015
Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 19.1.2015.
Rumunija treba da posveti veću pažnju organizacijama civilnog društva i građanima koji mogu da pruže stručnost u borbi protiv korupcije, rekli su stručnjaci za SETimes nakon što je Svetska banka objavila Pokazatelje upravljanja u svetu za 2013. procenjujući kvalitet >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << upravljanja u 200 zemalja.
Podaci iz 2013. i ujedno najnoviji raspoloživi podaci govore da je Rumunija postigla napredak kada je u pitanju pet od šest pokazatelja, preciznije politička stabilnost i odsustvo nasilja, efikasnost upravljanja, kvalitet propisa, te državna kontrola i kontrola korupcije, u odnosu na učinak zabeležen 2012. godine.
Ali, u izveštaju se naglašava da je Rumunija napravila korak nazad kada su u pitanju predstavljanje i odgovornost, što je indikator koji procenjuje učešće građana u izboru vlasti i slobodu govora, udruživanja i medija.
Komentarišući izveštaj, Septimius Parvu, stručnjak za dobro upravljanje iz vodećeg rumunskog tink-tenka ExpertForum, ukazao je da vlasti treba više da se oslanjaju na civilno društvo kako bi imale bolji rezultat na polju predstavljanja građana.
„Nevladine organizacije mogu vladi i parlamentu da ponude ekspertizu, ali takav doprinos se ignoriše u Rumuniji. Zato vidimo rađanje neformalnih grupa koje dobijaju na veličini i vrše sve veći pritisak na centralnom nivou i na nivou zajednice. To su ljudi koji se okupljaju oko nekih ciljeva“, rekao je on za SETimes.
Hiljade Rumuna izašle su na ulice u raznim gradovima protestujući zbog, kako su rekli, birokratskih prepreka osmišljenih tako da se Rumuni u inostranstvu spreče da glasaju u dva kruga predsedničkih izbora održanih u novembru. Hiljade ljudi satima su stajale u redovima ispred ambasada i konzulata u Parizu, Torinu, Londonu, Minhenu i drugim velikim zapadnim gradovima i nisu uspeli da glasaju do zatvaranja biračkih mesta u 21 sat, što je izazvalo gnev i u inostranstvu i u zemlji.
Vlasti su ustvrdile da ih zakon sprečava da otvore više biračkih mesta, ali Centralna izborna komisija zemlje odbacila je te primedbe rekavši da postoji pravni prostor za takvu meru.
„Nešto poput toga, postavljanje birokratskih mehanizama za blokiranje pristupa građana glasanju, ne treba da se događa u EU. To je zabrinjavajuća slika sistema“, ukazao je Parvu, dodajući da je dobra upravna sposobnost Rumunije poremećena haotičnim zakonodavnim procesom.
„Svedoci smo hitnih vladinih uredbi koje se usvajaju svaka tri dana, odluka donetih preko noći. Fiskalni zakon je izmenjen 100 puta na netransparentan način, bez konsultacija sa poslovnom zajednicom“, navodi on.
Rumunski zvaničnici kažu da se poslednji indikator po kojem je zemlja imala lošiji rezultat nego 2012. odnosi na niz problema sa kojima se vlasti nisu uhvatile u koštac.
„Mediji su većinom pod političkom kontrolom i vrlo mali broj nezavisnih mišljenja dopire do javnosti. Istovremeno, kada je u pitanju kvalitet predstavljanja, taj indikator je drastično pogođen blokiranjem u parlamentu pravosudnih istraga protiv zakonodavaca“, rekao je Kristijan Preda, član Evropskog parlamenta i bivši dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Bukureštu u izjavi za SETimes.
„Glavni problem Rumunije leži u nesposobnosti političkih elita da se udalje od mreža korupcije“, dodaje on.
Evropska komisija je više puta pozvala rumunski parlament da ukine imunitet zakonodavcima osumnjičenim za korupciju i prepusti ih pravosudnom sistemu. Ta preporuka je navedena u skoro svim izveštajima o napretku pravosuđa u Rumuniji, koji su deo Mehanizma saradnje i verifikacije koji je Brisel uveo 2007. kada su se Rumunija i Bugarska pridružile EU.
Unija i dalje pažljivo prati anktikorupcijska nastojanja u obe zemlje.
U međuvremenu, bolji učinak po pet indikatora direktna je posledica pritiska Zapada nakon političke krize u leto 2012, najgore kroz koju je Rumunija prošla u postkomunističkom periodu, kaže Preda.
„Nakon katastrofe 2012, kada su bili ugroženi vladavina zakona i politička stabilnost, bilo je vrlo teško ne zabeležiti određeni napredak 2013. godine“, dodaje on.
Pre dve godine novouspostavljena koalicija koju vodi premijer Viktor Ponta pokušala je da zbaci s vlasti predsednika Trajana Baseskua narušavanjem osnovnih demokratskih principa, na zaprepašćenje zapadnih partnera koji su potom intervenisali. Basesku je smenjen, ali je uskoro vraćen na položaj nakon referenduma na kojem nije postignuta izlaznost predviđena ustavom.
Koji bi koraci mogli da budu preduzeti kako bi se osigurala dobra uprava u regionu? Recite nam šta mislite o tome. .
Nastavak na Southeast European Times...
