Izvor: Politika, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra šala i loša zbilja
Na godišnjoj skupštini Udruženja banaka Srbije, održanoj krajem maja, guverner Narodne banke Srbije uputio je delu stručne javnosti i političarima niz kritika koje se odnose na njihovo neznanje i nerazumevanje politike NBS. Govor guvernera, intoniran u maniru superiornog omalovažavanja, bavi se između ostalog i problemom realnog deviznog kursa. "Zaista smatram za dobru šalu kada mi neko i danas govori o nerealnom kursu′ i o procenama koliki bi kurs trebalo da bude" – kaže guverner. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nažalost, ekonomska stvarnost Srbije na koju kurs dinara bitno utiče, nije šaljiva.
Srpski deficit tekućeg bilansa u prošloj godini je verovatno prešao 12 procenata bruto domaćeg proizvoda. Ovaj nivo je neodrživo visok i Međunarodni monetarni fond je na to već ukazivao. Lošije rezultate u istočnoj i centralnoj Evropi zabeležile su samo Bugarska, BiH, Estonija i Letonija. Baltičke države imaju kakvo-takvo opravdanje, jer su u prošloj godini ostvarile izuzetne stope rasta BDP od oko 11 procenata.
Na kom nivou bi deficit trebalo da bude, pa da "realnost" kursa iz šaljive zone pređe u zonu zbilje? Šta treba da se dogodi, da NBS prihvati da između politike kursa dinara, platnog bilansa i rasta spoljne zaduženosti Srbije postoji direktna veza?
Stav NBS je rezolutan. Kurs je određen tržišnom ponudom i tražnjom deviza. Kako je kurs stabilan, a NBS retko interveniše, mora biti da je realan. Uverenje guvernera da je sve u najboljem redu, zasniva se na premisi da je tržište jedini arbitar realnosti kursa. Ako bi se isti argumenti primenili na sve segmente tržišta, tada bi sve cene koje su stabilne, bez obzira na njihovu visinu, bile realne. To bi se podjednako odnosilo na monopolske, oligopolske ili kartelisane cene, jer su i one tržišne. U ovom stavu ima doslednosti – sumanute cene bankarskih usluga, iako opasno liče na kartelisane, guverneru ne smetaju.
Otkud ovako velike razlike u viđenju politike kursa dinara na srpskoj sceni? Odgovor na ovo pitanje u vezi je sa mogućom definicijom realnog kursa i načina njegovog utvrđivanja.
Devizni kurs se formira u složenoj interakciji domaćih i inostranih cena, deviznih nerobnih priliva i odliva, kreditnih i investicionih tokova i kamatnih stopa. Ovo se dodatno usložnjava tržišnim očekivanjima učesnika u ovom procesu, kao i ekonomskom politikom zemlje i aktivnostima centralnih banaka. Svi navedeni elementi koji određuju visinu kursa u stalnom su kretanju. Nivo realnog deviznog kursa se zbog toga ne može tačno utvrditi, sve i da se raspolaže vrhunskim simulacionim alatima za ekonomsko modeliranje. Guverner je otuda u pravu kada kritikuje sve one koji su skloni da "iz rukava" iznose ocene o tome koliki bi kurs tačno trebalo da bude. Nažalost, guverner je samo tu u pravu.
Sve centralne banke su suočene sa sličnim problemima u vođenju kursne politike. Realan devizni kurs nema jedinstvenu tehničku definiciju. Stara definicija koja je polazila od pariteta kupovnih snaga, preuska je u svetu dinamičnih i složenih kretanja kapitala. Kako se realnost kursa ne može matematički utvrditi, poseže se za najboljom približnom metodom. Centralne banke i devizna tržišta realnost kursa ponajviše procenjuju analizom platnobilansnih kretanja. Veliki i kontinuirani platnobilansni deficit, na primer, ukazuje sa velikom verovatnoćom da je kurs lokalne valute precenjen. Da li će, i u kojoj meri centralne banke intervenisati da bi korigovale kursna kretanja, zavisi pre svega od ciljeva i prioriteta ekonomske politike države. Ako bi trebalo uopštavati, sa malim rizikom greške, moglo bi se reći da države rado tolerišu potcenjen valutni kurs, a da strepe od precenjenog. Logika je jednostavna – kursom se podstiče i održava izvoz a destimuliše uvoz, pa se na taj način stimulišu privredni rast i zaposlenost.
Ova godina je počela katastrofalno po platni bilans. Upravo objavljeni podaci o trgovinskom bilansu za prva četiri meseca govore o rastu deficita od 40 procenata u odnosu na isti period 2006. godine. Za prva tri meseca zabeležen je rast deficita tekućeg bilansa od 85 procenata u odnosu na isti period prošle godine. U odnosu na prvi kvartal 2005, deficit je veći za spektakularnih 256 procenata. Da pukneš od smeha.
Iz činjenice da nema jednostavne definicije realnog kursa, ne sledi da je logika NBS ispravna i da je svaki tržišno formiran kurs realan po definiciji. Zgodno je ovde citirati duhoviti iskaz Potera Stjuarta, nekadašnjeg sudije Vrhovnog suda SAD. Stjuart je, dajući mišljenje u jednom sporu, rekao da ne ume da definiše pornografiju, ali da je uvek prepoznaje kad je vidi. Slična logika se može primeniti i na pitanje realnosti deviznog kursa. Ne mora se ulaziti u sholastičke ekonomske rasprave, niti se mučiti definicijama. Kurs je realan kada vodi ka dugoročnom uravnoteženju tekućeg bilansa. Pogled na platni bilans Srbije, njegove segmente, višegodišnje kretanje i trendove dovoljan je da se prepozna ozbiljna precenjenost deviznog kursa.
Finansijski konsultant
[objavljeno: ]
.jpg)
