Izvor: RTS, 28.Jul.2009, 07:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobit privrede od samita Nesvrstanih
Održavanje samita Pokreta nesvrstanih u Beogradu 2011. godine unapredilo bi saradnju sa više od 100 zemalja članica tog pokreta, smatraju srpski privrednici. Osamdesetih godina prošlog veka, vrednost poslova sa nesvrstanim zemljama bila oko 2,5 milijardi dolara. Danas privredni potencijali ni blizu nisu iskorišćeni.
Privrednici kažu da bi održavanje samita Pokreta nesvrstanih u Beogradu 2011. godine doprinelo unapređenju saradnje sa više od 100 zemalja članica tog pokreta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jer na tim tržištima ima mnogo prostora za našu robu, pre svega za mehanizaciju i prehrambene proizvode.
Od 1965. godine, "Zastava" je u zemlje Nesvrstanih izvezla oko 140.000 automobila.
Zahvaljujući tome, "Zastava" je ove godine Egiptu već prodala rezevne delove vredne 365.000 evra, a dogovorene su i isporuke za narednih pet godina.
Dragan Lazić iz kragujevačke fabrika automobila kaže da na ulicama Kaira trenutno ima preko 90.000 "Zastavinih" automobila, uglavnom "osmica", mada su 2003. godine tamo sklapane i "floride".
"Veliki su zahtevi egipatskog partnera da im, ako možemo, iporučimo i više", rekao je Lazić.
Do devedesetih godina prošlog veka nesvrstanim zemljama izvozili smo i traktore, građevinske i tekstilne mašine, belu tehniku, metalne, hemijske, farmaceutske i tekstile proizvode.
Uvozili smo naftu, pamuk, voće, ribu. Najviše posla imali su naši građevinari. Gradili su brane, luke, fabrike, puteve, aerodrome.
Planum "Hidrotehnika- Hidrogradnja" i "Energoprojekt" i danas rade u Tunisu, Alžiru, Maroku, Nigeriji, Gani i Peruu.
Miodrag Zečević iz "Energoprojekta" kaže da ta firma nije ni prekidala rad u tim zemljama u nekoliko zadnjih decenija.
"Zbog aktuelnih problema koje smo imali u proteklih deceniju, deceniju i po, posao je smanjen ali mi ubrzano marketinški radimo da bi poboljšali pozicije koje smo zadržali", napominje Zečević.
Od nesvrstanih zemalja prošle godine najviše smo uvozili iz Libije, i to naftu za 210 miliona dolara, sledi Indija pa Iran, iz koga uvozimo "pežo 207". Najviše naših proizvoda prodato je Iraku, Iranu i Egiptu.
Zorica Jekić iz Privredne komore Srbije smatra da posao može da se proširi jer potencijali ni blizu nisu iskorišćeni.
"U svakom slučaju nismo zadovoljni. Postoji raskorak između kadrovskih i tehnoloških potencijala koje možemo da ponudimo sami ili u saradnji sa zapadnim partnerima. Naš hendikep jeste što nema organizovanog nastupa, izostaje podrška države i što nema banaka koje prate nastup naših firmi", objašnjava Jekićeva.
U Privrednoj komori podsećaju da je, 80-tih godina prošlog veka, vrednost poslova jugoslovenskih preduzeća u nesvrstanim zemljama bila oko 2,5 milijardi dolara. Najviše poslova imala su preduzeća iz Srbije.
