Izvor: RTS, 10.Jun.2014, 10:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar rod, a loš plasman srpske trešnje
Na mestu nekadašnjih vinograda u okolini Niša koji su iskrčeni zbog bolesti fitoplazme, niču zasadi trešanja kojima odgovaraju povoljni geografski uslovi. Oni koji su trešnju zasadili pre 3 godine, ovih dana beru prvi rod.
U voćnjaku Miodaraga Stefanovića iz Matejevca kod Niša ovih dana posla ima mnogo. Zasad trešanja star sedam godina u punom je rodu. Jedno drvo u proseku da od 10 do 15 kilograma. Miodrag sada ima oko 200 stabala.
"Posadili smo nove, kvalitetnije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sorte koje daju krupnije plodove sa kojima računamo da ćemo imati uspeha", kaže Miodrag.
Stefanovići su ozbiljno krenuli u posao. Uradili su najpre analizu zemljišta, kupili sertifikovane sadnice, uveli sistem navodnjavanja kap po kap.
Od grada su dobili opremu a od države koriste subvencije u nafti i đubrivu. Plodovi se nose na analizu, a u selu je podignuta i meteorloška stanica za praćenje i vremenskih uslova.
Udruženja voćara u Matejevcu krenulo je istim putem. Sada imaju zajedno oko 2.000 stabala trešanja.
"Imamo neke ponude za inostrantvo samo su nam potrebne količine. Tada ćemo moći da napravimo bolje rezultate", kaže predsednik Udruženja Aleksandar Vukić.
Ovde ima dobre volje ali ne i velike proizvodnje, pa ovaj vrlo ukusan crveni plod završava na niškim pijacama.
Kilogram na pijaci dostiže 200 dinara, a organizovanog otkupa ovde nema jer još uvek nema dovoljnih količina.
Profesor Visoke poljoprivredne škole iz Prokuplja Dragoslav Cvetković kaže da voćarima malo ostane dok isplate sve troškove.
"Preko svih troškova, dakle, održavanje jednog zasada i uz kredit, proizvođačima ostaje čisto oko 6.000 evra", navodi profesor Cvetković.
Na evropskom tržištu, tvrde stručnjaci, ove godine najtrženija je bela indutrijska trešnja.
