Izvor: Blic, 08.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doba midera i šešira
Doba midera i šešira
Godine 1928. štampa beleži da 'naša žena uvek ide za pariskom modom u rastojanju od petnaest dana', a da su za to zaslužni i trgovci čiji su izlozi prave izložbe pariskih noviteta (tkanine kod Demajorovića, 'Vuletića' i 'Karija', balske toalete kod 'Koste Jovanovića').
Končane čarape su nošene uz dnevnu odeću.
Gaćice su ličile na šorts sa razrezima sa strane ili na kratke pumparice. Prsluče je bilo nalik na široku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << traku sa bretelama, da bi krajem 20-ih počelo da liči na ono što mi danas nazivamo brushalterom.
Početkom dvadesetih godina posebno su bile moderne svilene 'kineske' pidžame, sa uskim pantalonama dugim do članaka i sa ravnom tunikom.
Tokom 30-ih godina mider je bio neophodan u garderobi moderne žene. Jedan nije bio dovoljan. Trebalo je imati mider za balsku toaletu, za dan i za sport.
Kraljica Marija je 1934. godine imala dve porudžbine kod 'Vorta', najstarije pariske kuće visoke mode. U junu je poručila večernju haljinu od lamea, sa kepom i krznom, a posle pogibije kralja Aleksandra i crninu - haljinu od krep-žoržeta, popodnevni mantil, dva šešira, dva vela, 'rimsku' haljinu i 'rimski' kep.
U okviru Prve zanatlijske zemaljske izložbe, održane u Beogradu, priređena je i Prva zemaljska modna revija, 15. oktobra 1938. na 'Kolarcu'. Prvi put izlagali su krojački saloni, modisti, krznari, obućari, tašneri, rukavičari, juveliri i frizeri iz čitave kraljevine.
Beograđanka je volela da menja šešire. Dobrostojeća bi u jednoj sezoni kupila i do osam, a žena prosečnih materijalnih mogućnosti do tri šešira.
'Peko', najveća i najmodernija opremljena fabrika obuće u Kraljevini SHS, imala je svoje radnje u Knez Mihailovoj i Ulici kralja Milana 120. Najveća međuratna evropska fabrika obuće, 'Bata', otvorila je svoj pogon u Borovu 1931. godine.
Prvo stovarište sportskih artikala na Balkanu 'English Sports house' otvoreno je 1923. godine u Knez Mihailovoj 15.
