Izvor: Blic, 20.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do zore uz duvan i alkohol
Do zore uz duvan i alkohol
Noćni izlasci maloletnika u diskoteke i klubove do dva ili tri sata ujutro, gde im se nesmetano prodaju cigarete i toče alkoholna pića kod nas su već postali svakodnevica. Iako je članom 132 Krivičnog zakona Srbije zabranjena prodaja i točenje alkohola osobama mlađim od 16 godina i za prekršioce propisane novčane ili zatvorske kazne do šest meseci, u praksi to niko ne poštuje, niti se kontroliše sprovođenje te zakonske odredbe. Za razliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od nas, u većini evropskih zemalja problematika vezana za omladinu regulisana je jedinstvenim zakonom i određene su visoke kazne za prekršioce. Tim zakonima je strogo zabranjena prodaja alkohola maloletnicima ispod 18 godina, kao i njihov boravak u noćnim klubovima i barovima. Drugi vid zaštite mladih koji pokazuje dobre rezultate, naročito u Velikoj Britaniji, jeste kroz poreze i politiku visokih cena, a da bi im pružili određene sadržaje postoje i posebni klubovi za maloletnike gde se ne služi alkohol.
U Srbiji ne postoji ministarstvo ili posebna uprava u okviru nekog ministarstva koja se bavi mladima. Kroz kampanju 'Igraj za život” Uprava za sport mladima nudi alternativu, ukazujući na značaj bavljenja sportom i rekreacijom. Glavni cilj kampanje podizanje nivoa svesti građana.
- Osnovno pravo mladih je da vode zdrav život - kaže Srđan Bošković, načelnik Uprave za sport. On naglašava da smo mi kao društvo veoma tolerantni prema alkoholu, što pokazuju i ankete po kojima je većina dece prvi put u dodir sa alkoholom došla u društvu roditelja ili starijih i uz njihovo odobravanje.
- Zaštita maloletnika u većini zemalja ide u dva pravca. Prvo, to su striktna zakonska pravila i oštre sankcije za prekršioce, a drugo je visoka cena alkoholnih pića - objašnjava Bošković i dodaje da takve preporuke o smanjenju dostupnosti alkohola mladima daje i Svetska zdravstvena organizacija. Doktor Zoran Stanković iz Nacionalne komisije za mentalno zdravlje ističe da nije svejedno kad osoba počinje da pije.
- Svetske statistike pokazuju da se kod više od 40 odsto pojedinaca koji su alkohol probali pre 13 godine razvija zavisnost, a sa druge strane, štetnost alkohola na maloletnike je povećana jer se oni tada telesno i psihički razvijaju i sazrevaju - kategoričan je dr Stanković. Prema njegovim rečima, naša ispitivanja pokazuju da je prvi susret dece sa alkoholom uglavnom u dobi između 13 i 15 godina, i to najčešće u porodici.
- Pasivnost društva i roditelja koji misle da će vojska, brak ili zaposlenje uozbiljiti mladog čoveka pogrešna je i predstavlja izbegavanje suočavanja sa problemom i odgovornošću - upozorava dr Stanković. On naglašava da je zato prvi korak u zaštiti mladih prevencija i da je potrebna široka i kontinuirana kampanja, koja ne zahteva velika sredstva, ali se mora dosledno sprovoditi.
Srđan Bošković kaže da sa akcijom 'Igraj za život” pre svega žele da se izbore za primenu zakona.
- Sad nam je cilj da se poštuje zabrana prodaje alkohola maloletnicima ispod 16 godina, a želimo i da se uskoro ta granica podigne na 18 godina, kao i da se pooštre sankcije za kršenje zakona - navodi Bošković. U bližoj budućnosti bi, prema njegovim rečima, bilo dobro da se svi problemi koji guše mlade - alkohol, narkotici, pušenje, sekte, kao i okupljanja i izlasci - regulišu jednim zakonom i da se jasno definišu zabrane, kazne za prekršioce i kontrola poštovanja propisa.
- U tu svrhu mogu da posluže i iskustva drugih zemalja koja smo proučavali - kaže Bošković i dodaje da je nemački primer jedan od najinteresantnijih. On ističe da nemački Zakon o zaštiti omladine na javnom mestu zabranjuje boravak za maloletnike ispod 16 godina u gostionicama bez staraoca, a u barovima i noćnim klubovima je potpuno zabranjen boravak za osobe ispod 18 godina.
- Prodaja i točenje alkohola su zabranjeni osobama mlađim od 18 godina, dok je granica za pivo spuštena na 16 godina, jer je u Nemačkoj to tradicionalno piće. Zabranjeno je učešće na javnim proslavama maloletnicima do 16 godina, dok je za one do 18 godina zabranjeno da se na takvim slavljima zadržavaju duže od ponoći - objašnjava načelnik Uprave za sport i napominje da su kazne za one koji prodaju ili toče alkohol maloletnicima veoma stroge i iznose 1.500 evra ili godinu dana zatvora. Kao dobri primeri, prema Boškovićevim rečima, mogu da posluže i propisi u Britaniji i skandinavskim zemljama. On napominje da Britanija kao prvu meru zaštite vodi politiku visokih cena alkohola, kao i da su uveli vreme kad se u pabovima može, a kad ne sme točiti alkohol.
- Tako obično u vreme dok traju časovi negde do 15 ili 16 sati i u ranim večernjim satima zabranjeno je točenja alkohola čak i za punoletne. Dok se od 16 do 18 sati, kad se ljudi vraćaju sa posla, i u kasnijim satima sme točiti i tad je za maloletnike zabranjen i ulazak, a ne samo točenje alkohola - navodi Bošković i dodaje da sa druge strane Danska i Švedska pored zabrane akcenat stavljaju na prevenciju, kao što su: edukacija u školi, saradnja sa roditeljima, kulturni centri i slično.
U pojedinim gradovima u Srbiji opštinske vlasti su ograničile rad kafića do ponoći. U Kragujevcu je odlukom lokalnih vlasti od 20. juna do 31. avgusta ugostiteljima dozvoljeno da rade do sat posle ponoći. Duže radno vreme dozvoljeno je samo hotelima, motelima i noćnim klubovima. Najavljene su rigorozne kontrole i kazne od 50 do 25.000 dinara. Međutim, to bez sveobuhvatnog zakona na nivou cele Srbije ne donosi rešenja. Srđan Milivojević, aktivista 'Otpora” iz Kruševca, navodi da su i u tom gradu ograničili rad kafića do ponoći, ali da time nije smanjena delinkvencija, niti mladi manje piju.
- Sada uglavnom svi odlaze u okolna mesta. Uz to još uzimaju i auto od roditelja, pa voze pijani, što dovodi do povećanja nesreća. Mnogo bolje rešenje je striktna zabrana točenja alkohola maloletnicima i stroga kontrola, kao i uvođenje specijalizovanih klubova za maloletnike - ističe Milivojević.
Pored nepoštovanja zabrane točenja i prodaje alkohola, kod nas se ne poštuje ni zabrana reklamiranja alkohola, koja je prvi put uvedena još u vreme SFRJ, 1979. godine. I Zakonom o radiodifuziji iz 2002. je zabranjeno reklamiranje alkoholnih pića, ali komercijalni interesi proizvođača i medijskih kuća doveli su do toga da su reklame za alkohol jedne od najčešćih na našim TV stanicama. Da li će najavljeni novi zakon odrediti uslove i načine reklamiranja na elektronskim medijima i dovesti do toga da reklama za alkohol ne bude više na domaćim televizijama, videćemo do kraja godine za kada je najavljeno usvajanje tog zakona. A. R. Marković
Kazne u Sparti
Drevni narodi su takođe određivali kazne za alkoholičare i štitili omladinu. Tako su u antičkom grčkom polisu Sparti pre 3.000 godina po kraljevoj naredbi pijancima odsecane noge.
U Rimskom carstvu je postojao zakon koji je regulisano pijenje alkohola. Osobama mlađim od 30 godina tim zakonom je zabranjeno konzumiranje alkohola. U to vreme verovalo se da su te godine najvažnije za potpuno fizičko i intelektualno sazrevanje. Čak je i mladencima bilo zabranjeno da piju vino u vreme svadbenih ceremonija zbog štetnog uticaja na zdravlje buduće dece.
I u Srbiji kroz istoriju alkoholizam je biuo sankcionisan. Slavni car Dušan je u svom čuvenom Zakoniku prvi kod nas pokušao da reguliše efekte alkohola. Tako je u članu 166 propisao kazne za pijance zavisno od toga kakvu i koliku štetu naprave u pijanom stanju.
