Izvor: Blic, 11.Nov.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do sada nijedan uslov nije ispunjen
Banjaluka - Bosna i Hercegovina je ponovo pretrpela oštre kritike u Briselu. U izveštaju Evropske komisije o napretku BiH u 2010, domaće vlasti dobile su „ukor“ zbog sporog ispunjavanja obaveza za zatvaranje OHR-a, glomazne i neefikasne državne administracije, nesprovođenja presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Sejdić-Finci“… a brojni nedostaci uočeni su u skoro svim oblastima, uključujući obrazovanje i socijalno-zdravstvenu politiku...
Kritike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su upućene i zbog neusvajanja zakona o državnoj pomoći, čime je direktno prekršen i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Ekspert za evropska pitanja Zekerijah Smajić kaže da je ovogodišnji Izveštaj o napretku BiH na putu ka EU najgori od kada se sprovodi ovakva vrsta monitoringa BiH. „Gledajući iz trenutne perspektive, situacija je gotovo beznadežna. Nijedan uslov za kandidatski status nije ispunjen. Jedan od prvih uslova za takav čin jeste transformacija OHR u snažnu i efikasnu kancelariju EU. Međutim, političko jedinstvo oko tog pitanja ne postoji niti ga je uskoro moguće postići", kaže Smajić.
Za zatvaranje OHR-a nisu ispunjena tri ključna uslova – raspodela državne i vojne imovine i stabilna politička situacija. Komisija za državnu imovinu, koju je imenovao Savet ministara, još nije postigla saglasnost o zakonu o državnoj imovini niti o njenoj raspodeli, a iz komisije se najčešće mogu čuti odgovori da se čeka nova vlast. U slučaju sprovođenja presude u predmetu „Sejdić-Finci" parlamentarna komisija mesecima nije mogla da postigne dogovor jer su politički predstavnici RS i FBiH zastupali suprotne stavove u vezi s ustavnim promenama. Predstavnici bošnjačkih i hrvatskih stranaka pokušavali su da sprovođenjem ove presude obezbede širu ustavnu reformu, dok su predstavnici RS smatrali da bi promene Ustava trebalo da se isključivo odnose na uklanjanje diskriminatorskih odredbi, kako to nalaže i sama presuda Suda iz Strazbura. Komisija je, međutim, zaključila da će odmah po konstituisanju nove vlasti prioritetno raditi na sprovođenju presude iz Strazbura.
U Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH saznajemo da je Nacrt zakona o sistemu državne pomoći usaglašen i da se sada čeka na formiranje nove vlasti. Zakon treba da dobije „zeleno svetlo" entiteta i Parlamenta BiH. Prethodni zakon, koji nije dobio podršku u Parlamentu BiH, predviđao je da se kompletna državna pomoć dodeljuje sa vrha BiH i da sve u svojim rukama drži Konkurencijski savet BiH. Takav predlog nije prihvatila RS jer se radilo o prenosu nadležnosti.
Evropski komesar za proširenje Štefan File, osim što je pozvao na hitno formiranje vlasti u BiH, upozorio je i da se Ustav BiH mora što pre izmeniti i ispuniti uslovi za zatvaranje OHR-a, ako BiH želi da obezbedi kandidatski status. Za Filea, do proširenja EU može doći jedino ako je „jedna zemlja stoprocentno spremna za ulazak, a EU stoprocentno spremna da je primi". U političkom savetu NVO ACIPS podsećaju da je ovo treći izveštaj o napretku BiH nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je negativan. Ističu i da je BiH poslednja zemlja po pitanju progresa ka EU i jedina zemlja zapadnog Balkana koja još nije predala prijavu za članstvo u Uniji. „Komunikacija između različitih nivoa vlasti, posebno entitetskih i državnih, još nije na zadovoljavajućem nivou, što ugrožava jedinstvenu unutrašnju i spoljnu politiku BiH. Konstituisanje nove vlasti treba da počiva na principu bržeg i efikasnijeg sprovođenja ključnih reformi, a ne na principu kreiranja matematičke koalicije", navode u ACIPS.
U izveštaju EK se između ostalog navodi da je javna administracija BiH još nesposobna da odgovori na reformske zahteve EU, te da je politizovana. Kritikuje se i kršenje Privremenog sporazuma u okviru SSP, jer nije uspostavljena agencija za državne podsticaje. Upozoreno je i da je uređenje BiH komplikovano i neefikasno, te da je nastavljeno sa političkim pritiscima na pravosuđe.
Kritike na račun BiH
- ogromna državna administracija
- neusklađenost Ustava s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima
- kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
- neispunjavanje obaveza za zatvaranje OHR-a
- potrebni zakoni o malim i srednjim preduzećima, ugovornim obavezama, zaštiti svedoka i javnim nabavkama
- nedovoljna saradnja Saveta ministara i parlamenta BiH
- politički pritisak na pravosuđe
- nisu zaživele antikorupcione mere
- slučajevi interne korupcije i curenja informacija iz Tužilaštva BiH
- nedovoljna saradnja policije i istražnih organa
