Izvor: Politika, 23.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do prve isplate – mnogo koraka
Apotekarka LJ. G. kaže da je sreća što je šest meseci, koliko je čekala na prvi penzijski ček imala, od čega da živi, ali šta je sa onima kojima je ček jedini izvor primanja
Nevolje koje su je zadesile dok je prikupljala papire za penzionisanje apotekarka LJ. G. iz Zrenjanina dobro će upamtiti. Posle 37 godina radnog staža i višemesečnog obijanja pragova penzijskog fonda u Novom Sadu uspela je da dobije prvi penzijski ček. Ali samo na kratko. Jer, revizor u pokrajinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fondu, naknadnom proverom, ustanovio je da u njenom slučaju ipak nešto nedostaje. I onda opet ’Jovo nanovo’, priča ona, za naš list.
Problem je nastao kada je prelazila iz državne u privatnu apoteku. Tih mesec dana prelaznog roka nije joj upisano kao deo radnog staža, tako da joj penzija za taj period nije ni mogla ući u osnovicu za obračun.
Kako bi presekla agoniju, LJ. G je rešila da iz svog džepa plati doprinos za tih mesec dana i tako poveže staž okončavši ovu penzijsku rašomonijadu.
Posle šest meseci stigao je iz fonda prvi ček na naplatu, a retroaktivno su isplaćene i sve zaostale penzije. Na vreme je pristigao i drugi ček. A onda je, umesto trećeg čeka, iz penzijskog fonda došao dopis da njeno rešenje ipak nije pravosnažno, jer se pojavila „rupa” u stažu od mesec dana. Upravo onu koju je platila iz svog džepa, te da je neophodno da to što pre reguliše.
Poučena prethodnim iskustvom, LJ. G. nije preostajalo ništa drugo nego „put pod noge” od Kovačice do Zrenjanina odakle je ponovo trebalo tražiti dokaze da je radila. Pošto je shvatila da će ako sve ne uzme u svoje ruke izgubiti još mnogo vremena da dokaže da ima „muški staž” od 37 godina rada, LJ . G. se žalila nadležnom revizoru dokazavši mu da je ona sama uplatila doprinos za tih mesec dana i da problema, što se nje tiče, zapravo i nema.
Apotekarka LJ. G. kaže da je imala sreće da tih šest meseci koliko je čekala na prvi ček od čega da živi, ali šta je sa onima kojima je ček jedini izvor primanja. Šta da rade dok poštar prvi put ne zazvoni. Tim pre što se nekada na prvi novac čeka i duže od pola godine. A zakon je izričit da na prinadležnosti ne bi trebalo čekati duže od dva meseca.
Tako umesto da odlazak u zasluženu penziju posle 35 i 40 godina predanog rada bude čin koji podrazumeva neku vrstu unutrašnjeg zadovoljstva, čekanje na prvi ček neretko presedne. Penzioneru često nije uopšte svejedno kada će mu poštar doneti prvu penziju, pogotovo ako je radio u preduzeću koje, uprkos zakonskoj obavezi, izbegava da mu isplati otpremninu, najmanje u visini tri prosečne plate.
Statistika Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih pokazuje da do dva meseca penziju čeka u proseku oko 50 odsto dojučerašnjih radnika. Od tri do četiri meseca na prvi ček čeka oko 30 odsto, na pet do šest meseci, ali i duže od pola godine u proseku oko 15 odsto penzionera.
Mada se najčešće misli da je glavni krivac za odugovlačenje u isplati penzije upravo PIO fond, nadležni tvrde da ima i toga, ali u vrlo malom procentu, te da je najveći problem u nepotpunoj dokumentaciji onih koji podnose zahtev za penzionisanje.
Iz godine u godinu Fondu stiže sve veći broj zahteva za penzionisanje. Samo je lane, kako je potvrđeno „Politici” u PIO Fondu, izdato 86.000 novih rešenja za penzionisanje. Ako se ima u vidu koliki je to posao, a da je premalo zaposlenih da na vreme obrade sve predmete, onda je jasno i da je to jedan od razloga zašto se sa rešenjima oteže.
Kako se cela stvar ne bi prolongirala, iz Fonda apeluju da svako ko počne da razmišlja o penziji u svojoj filijali fonda odmah uzme listing sa zaradama i podacima o stažu koji se besplatno dobija. Tako će videti da li u stvari ima onoliko staža koliko je on sam računao. Po zakonu priznaje se samo staž za koji je plaćen doprinos. Ništa ne vredi ako je on upisan u radnu knjižicu, a nije registrovan u matičnoj evidenciji. Staž se najpre traži u preduzeću, ali ako nema podataka ili je firma propala, a dokumentacija nestala treba pomoć potražiti u arhivu grada, a, ukoliko je otvoren stečaj preduzeća, u Trgovinskom sudu.
Oni koji ispunjavaju uslove za penziju dobiće na šalteru potvrdu na osnovu koje će moći da overe zdravstvenu knjižicu kako bi mogli da se leče.
Ono što je, međutim, mnogo češći slučaj, pojašnjavaju u penzijskom fondu, jeste da zaposleni nemaju pojma da im poslodavac za neke godine radnog staža nije uplaćivao doprinose i da zbog „rupe” u stažu neće moći u zakonskom roku da dobije rešenje o penziji. Često se dešava da podnosilac zahteva propusti da sakupi sve papire za penzionisanje te tako nepotpuna dokumentacija produžava rok za isplatu prve prinadležnosti.
Sve do trenutka dok se ona ne kompletira. Čak i kada se misli da su svi papiri na gomili, dovoljno je da se, kažu u Fondu PIO, pri popunjavanju nekog od obrazaca pogreši samo za jednu cifru, prilikom, primera radi, upisivanja matičnog broja, i da zbog toga dođe do opšte „pometnje”. Ceo predmet tada ide ponovo na obradu, traži se greška, poziva obveznik da dopuni dokumentaciju ili ispravi grešku, što sve dodatno oduzima vreme za primanje prvog čeka.
Na konačno rešenje o penzionisanju čekaju oni koji uz domaći imaju i inostrani staž, pogotovo iz bivših jugoslovenskih republika. Kako bi izbegli da dugo pošto steknu uslove za penziju čekaju na rešenje o penzionisanju, njima se preporučuje da filijali fonda u mestu prebivališta podnesu zahtev za potvrđivanje staža. Potrebno je priložiti fotokopiju radne knjižice i lične karte, a fond će zahtev proslediti po službenoj dužnosti. Izuzetak su samo oni sa stažom iz Slovenije, sa kojom Srbija nema sporazum o socijalnom osiguranju, pa sami moraju da se obraćaju tamošnjim fondovima.
U Fondu PIO pojašnjavaju da ako i nema svih podataka o stažu da budući penzioneri i bez toga imaju uslove za penzionisanje dobiće privremeno rešenje i iznos prinadležnosti. To se praktikuje i kada je čovek radio na prostorima bivše Jugoslavije kako bi imao bar neka primanja. Kada se prikupe svi potrebni podaci stiže konačan iznos i razlika.
Mesečno se penzioniše više od 6.000 dojučerašnjih zaposlenih koji su podneli zahtev za prijem prvog čeka. Statistika pokazuje da posle svih peripetija oko isplate prvog čeka većina penzionera prinadležnost prima pet godina. Takvih je zaključno s decembrom 2006. godine u Srbiji bilo 34,03 odsto. Između 11 i 15 godina ček prima 22,39 odsto, dok 30 i više godina penzije prima tek 0,61 odsto najstarijih.
Jasna Petrović
[objavljeno: 24/03/2008]
