Izvor: Blic, 29.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do posla i lekara preko računara
Umesto čekanja u redovima i preganjanja s administracijom, građanima Srbije su već na raspolaganju usluge koje im umnogome olakšavaju život. Brži, jeftiniji i kvalitetniji pristup informacijama i robama koje su nam potrebne predstavljaju glavne karakteristike digitalnog sveta kojem se polako priključuje i Srbija.
Danas građani putem interneta mogu, na primer, da dobiju izvod iz matične knjige rođenih, naruče određeni proizvod, a u godinama koje uskoro slede na raspolaganju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će im biti i elektronsko pravosuđe, zdravstvo, obrazovanje"
Elektronska uprava
Portal e-Uprave u Srbiji je zvanično počeo da radi pre nešto više od dva meseca, a u toku je kampanja da što više ustanova i institucija, od policije, preko poreske uprave i domova zdravlja, iskoristi ovu mogućnost i postavi servise za pružanje usluga na portal. Na portalu e-Uprava građani i pravna lica mogu, između ostalog, da podnesu zahtev za izdavanje uverenja o prebivalištu, izvoda iz matične knjige državljana, rođenih, ili evidencije nezaposlenih, kao i da prijave korupciju. U delu portala e-Participacija, građani mogu aktivno da učestvuju u kreiranju zakona i ostalih strateških dokumenata, a mogu da iznesu i stavove u javnim raspravama.
Na portalu mogu da se koriste dve vrste usluga: one za koje je potrebna lična identifikacija i one za koje to nije obaveza. Za ove druge dovoljno je da se korisnici registruju na sajtu jednostavnom procedurom s korisničkim imenom i lozinkom. Međutim, ukoliko usluga koju korisnik želi da obavi potpada pod one za koje je neophodna lična identifikacija, korisnik mora da se prijavi uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa. Ovakav potpis izdaju Pošta Srbije, Privredna komora Srbije i MUP. Da bi kompjuter mogao da prepozna karticu sa kvalifikovanim elektronskim potpisom na čipu, korisnik Portala mora imati i čitač kartica. Kako navodi Damir Baralić, direktor Republičkog zavoda za informatiku i internet, građani će do dokumenta najlakše doći prilikom vađenja novih isprava.
– Građanima je najlakše da prilikom menjanja dokumenata uzmu ličnu kartu sa čipom, podnesu zahtev za elektronski sertifikat, a potom i za kvalifikovani, elektronski potpis, čime stiču mogućnost da poslove s državom obavljaju elektronski – navodi Baralić.
Mada je elektronska uprava u Srbiji znatno napredovala u proteklih nekoliko godina, nivo na kojem se nalazimo daleko zaostaje za većinom evropskih zemalja. Kada bude potpuno razvijena zemlja, građani će moći da obavljaju najrazličitije poslove – od zakazivanja dolaska na šalter, preko servisa koji će ih upozoriti da im je istekla saobraćajna dozvola ili lična karta, do isporuke sudskih poziva.
Kako se očekuje, portal elektronske uprave do kraja 2010. godine obezbediće tehničke uslove za zakazivanje poseta lekaru ili podnošenje dokumenata za izradu pasoša i lične, a do kraja 2011. očekuje se i da značajan broj institucija iskoristi mogućnosti e-Uprave.
Digitalna škola
Digitalni kabineti će učenicima omogućiti da lakše i brže usvajaju nastavne sadržaje i druga znanja i veštine. Učenici će moći da koriste kompjutere i u svrhu zabave i komunikacije.
Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo će učionice opremiti najsavremenijom opremom. Umesto klasičnih PC računara, digitalni kabineti će imati umrežene kompjutere, a ispred učenika će biti samo monitor, tastatura i miš, dok će ostatak opreme biti smešten u posebnom serveru. Rok trajanja kompjutera u kabinetu će biti pet godina, ali se računari neće menjati, već nadograđivati.
– Realizacija programa „Digitalna škola" omogućiće svakoj od preko 1.100 škola širom zemlje da učenicima pruži iste uslove za obrazovanje. Učenici će u digitalnim kabinetima imati na raspolaganju do 30 mesta za rad na savremenim računarima. Pored informatike, nastavnici će u ovakvom kabinetu moći da predaju i ostale predmete na deci zanimljiv način. Ovim projektom omogućavamo osnovcima u Srbiji da stiču znanje u uslovima kakve imaju i njihovi vršnjaci u EU – navode u Ministarstvu.
Problem, međutim, može da predstavlja mala zainteresovanost, pa iako su sredstva obezbeđena, broj osnovnih škola koji se za sada prijavio je mali, tako da u Ministarstvu za telekomunikacije apeluju da svi koji žele da uzmu učešće u projektu do 15. septembra na vebsajtu www.digitalnaskola.rs preuzmu tekst poziva za učešće.
Elektronsko poslovanje
Interesovanje i poteškoće su možda ključne reči koje opisuju stanje u kojem se e-poslovanje u Srbiji nalazi. Da zainteresovanost postoji, potvrdila je anketa Društva za informatiku Srbije još iz decembra 2001. godine kada je čak 75 odsto anketiranih firmi navelo da planira uvođenje e-poslovanja. Elektronskim potpisom definisan je i pojam elektronski dokument koji ima pravnu punovažnost.
Zahvaljujući tome, građani sa firmama elektronskim putem mogu da pregovaranju, ugovaranju, kupuju, prodaju, plaćanju, komuniciranju" Sve to, ponajviše, upućuje na e-trgovinu koja je u Srbiji i u ovom trenutku prilično razvijena. Danas imamo oko 200 veb šopova koji nude e-trgovinu, ali se vlasnici mnogih, i pored brojnih pogodnosti poput malog broja zaposlenih, žale na mali promet i velike troškove. Međutim, elektronska trgovina predstavlja samo mali deo poslovanja koje ne podrazumeva samo okrenutost ka klijentima, već i organizaciju poslovanja u sopstvenoj firmi, što zaposlenima umnogome olakšava rad.
Digitalizacija TV signala
U Srbiji se uveliko vrše pripreme za potpuni prelazak na digitalnu televiziju na teritoriji čitave zemlji. Za dve godine građani će lakše upravljati informacijama i sadržajima koje gledaju na televiziji – njihovim željama će potpuno biti podređeno snimanje ili preuzimanje novih TV i video materijala poput vesti, filmova ili serija, a i sam kvalitet slike biće znatno unapređen. Važno je pomenuti i da građani, ipak, neće morati da kupuju nove televizore kako bi pratili televizijski program, već će im za to biti dovoljni adapteri za digitalni signal. Cena će im se kretati od 20 do 30 evra za osnovnu verziju, a za adapter koji ima i funkcije DVD rekordera cena će biti nešto viša.
Šta podrazumeva e-Uprava
Najpopularnije usluge
- Izvod iz matične knjige rođenih - Grad Beograd
- Zakazivanje izdavanja elektronskog sertifikata za teritoriju grada Beograda -
Ministarstvo unutrašnjih poslova
- Uverenje o državljanstvu - Opštinska uprava Paraćin
- Uverenje o državljanstvu - Gradska uprava Loznica
- Izvod iz matične knjige rođenih - Opštinska uprava Paraćin
Najnovije usluge
- Davanje informacije i predloga za racionalno korišćenje lekova i medicinskih sredstava - Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
- Dostavljanje statističkih podataka Republičkom zavodu za statistiku -
Republički zavod za statistiku
- Pismo zainteresovanosti o kupovini preduzeća u privatizaciji - privreda -
Agencija za privatizaciju
- Pismo zainteresovanosti o kupovini preduzeća u privatizaciji - građani -
Agencija za privatizaciju
- Prijava za bazu dobavljača - Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza
Uskoro
- Zakazivanje poseta lekaru
- Podnošenje dokumenata za izradu pasoša i lične karte
Gde se izdaje kvalifikovani elektronski potpis?
- Pošta Srbije
- Privredna komora Srbije
- Ministarstvo unutrašnjih poslova
* Samo u MUP-u je dobijanje elektronskog potpisa na čipu nove lične karte besplatno. Za kvalifikovani elektronski potpis koji na posebnoj kartici sa čipom izdaju Pošta i PKS plaćaju se naknade prema njihovim važećim cenovnicima.
Bezbednost i zabava
Na sajtu www.kliknibezbedno.rs, deca i njihovi roditelji mogu da upoznaju osnovna pravila ponašanja na internetu kako bi osigurali bezbednost. U sekciji „Materijali” mogu da se preuzmu korisne prezentacije i brošure, a najmlađi na sajtu mogu da igraju popularnu edukativnu igricu na srpskom jeziku, dok učenici osnovnih škola mogu da učestvuju i u interaktivnom nagradnom kvizu znanja na temu bezbednosti na internetu.
Sve više korisnika interneta
Podaci RATEL-a za 2009. godinu pokazuju da je ukupan broj širokopojasnih priključaka u Srbiji, ne računajući mobilni 3G pristup, iznosio 691.000, što je oko 40 odsto više nego u 2008. godini. Najveći porast je zabeležen kod broja pretplatnika koji koriste ADSL pristup internetu – oko 30 odsto, dok je povećanje broja pretplatnika koji koriste internet pristup putem kablovskog modema iznosilo oko 24 odsto. S druge strane, broj korisnika mobilnog 3G pristupa u naglom je porastu i učetvorostručen je od 2008. do 2009. godine.
