Izvor: BKTV News, 30.Sep.2012, 14:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do para preko stečaja?!
Gde to ima – država te otera u stečaj, velikim i veoma uglednim bankama staviš katanac na vrata, više od decenije ne možeš da ih oteraš u stečaj, jer imaju i imovinu, potraživanja ali i keš pare – a onda se ljutiš što neki stečajni upravnik, na ovom ili nekom drugom slučaju zaradi 43 milioan dinara?!
U Srbiji, naravno. I veliko je pitanje da li samo stečajni upravnici zgrću milione!
Za one koji se sećaju dane posle Petog oktobra, zvuči kao teška optužba i zov >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << da se borba protiv kriminala i korupcije na zadrži samo na Agrobanci, već vrati unazad i do četiri nacionalne banke. Jer, na novac ostaje trag svačijih prstiju i kao DNK se lako može da dešifruje.
Dakle, vredi se potruditi. Jer, od onih 200 milijardi dinara novih dugova u tek usvojenom rebalansu budžeta, petina postoji u Agenciji za osiguranje depozita. I u tih 40 milijardi, samo od nedovršenog stečaja četiti banke , a reč je o Beogradskoj udruženoj banci, Udruženoj Jugobanci, Beobanci i Investbanci – van tokova novca stoji 23,5 milijardi dinara.
Ogromna para. Neko dosetljiv bi makar njime osnovao razvojnu banku,a onda, natenane, ispitivao čiji je DNK na posmrtnim ostacima tih banka. Setimo se tih dana…
Prvo, pre nego što je došao kraj februara godine 2001. kada se predaje završni račun, najodogovrniji ljudi Srbije i potpredsednik savezne vlade su slagali radnike tih banaka da će tokom januara ispitati stavrno stanje i saopštiti im rezultate i predlog rešenja.
Umesto toga, na prevaru ih izvukli iz prosotrija banaka da ne bi i Novogodišnju noć. proveli u službenim prosotrijama, ti isti ljudi su prvog radnog dana januara pred kamerama na šalterima Nacionalne štedionce odmorni i veseli polagali svoje prve devizne uloge, bez objašnjenja koji je to „deda Marz“ njima doneo celu jednu banku u noći kada niklo ne Radi već se veseli. Na stranu, što je ta Nacionalan šrtedionica i sama brzo nestala, valjda bez štete po one koji su položili svoju štednju!
To je prolog. A epilog….
U slučaju banke – stvarala se ledina na koju će doći strane banke.
Znalo se da je neko smislio da ih uništi, ali se nije znalo da je prof.dr Labus kao potpredsednik savezne vlade, sa odgovarajućom institucijom države „nacionalizovao sve akcije tih banaka“, time ispaltio procenjene dugove i već smislio da ih država „otkupi“ za po 100.000 dinara po banci! I to, što bi se reklo – djuture.
Niko se nije obraćao na pisanjei u nekim novinama. Prvo – da su Londonski i Pariski klub opraštali deo dugova i da su to dugovi komapnija kojima je je neka od ovih banaka bila samo garant, pa su to bile hartije od vrednosti da se čiste bilansi banaka, a ne njihovih dužnika. To su bili papiri oproštaja a ne gotov novac, ali, svejedno, neko je tiom parznim papirima kupovao u ime države akcije, recimo, u Vojvodjanskoj banci?! Uzalud je bilo upozorenja da u stečaj ide dužnik, a ne banka – garant. Ili bar tim redosledom.
Osvanuo je prvi radni dan i – kamere su uhvatile kako na šalterima Nacionalne štedionice, rodjene u novogodišnjoj noći, kako premijera, potpredsednika savezne vlade, ministar finansija i guvernera stavljaju svoju deviznu štednju.
E, danas sve ovo vredi samo kao podsetnik. Ali, podsetnik koji bi vredelo staviti na stol Aleksandra Vučića ne bi li se i ove banke istražile do kraja. Uz savet, ima još živih ljudi iz tih banaka koji bi mogli da mu bdu od pomoći makar kao svedoci, ako ne i kao anketna komisija koja bi pripremila materijal i sredila dokumenatciju. Jer, stečajni upravnici su dosad potrošili više nego što bi se naš agrar digao na nivo evropskog.
A zašto sve to – vratiite se na početak ovog teksta. Tamo je makar trag, ako ne i odgovor!
Mirko Stamenković
Tweet
